Profit srpskih banaka u 2020. srezan za trećinu

Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra. Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto. Podsećanja radi, u 2018. godini banke su zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja.

Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. Inteza je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je UniCredit sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto, piše Politika.

Na trećem su zbirno Komercijalna sa svojim novim vlasnikom NLB i njihove zarade lane su iznosile 3,2 milijarde dinara s padom od 65,83 odsto. Na četvrtom mestu su takođe dve banke istog vlasnika OTP i Vojvođanska čiji je profit pre oporezivanja bio 1,2 milijarde dinara i one imaju najveći pad profita od čak 88,84 odsto.

Šta je uzrok pada profitabilnosti ove industrije koja, inače, dobro zarađuje, odnosno pada prinosa na kapital? U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je glavni razlog to što su banke povećale rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. godini.

„Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara, a uprkos nepovoljnim okolnostima koje su izazvane pandemijom, zadovoljavajući nivo profitabilnosti bankarskog sektora očuvan je i u 2020. sa neto rezultatom pre oporezivanja na kraju prošle godine od 46,1 milijardu dinara. Pri konstantnom porastu kreditne aktivnosti, navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana”, navode iz centralne banke.

Dodaju da su, u uslovima potencijalnih rizika uzrokovanih vanrednom zdravstvenom situacijom svetskih razmera, u 2020. godini banke zadržale oprezan i proaktivan pristup procene očekivanih kreditnih gubitaka i povećale su rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. što je i glavni uzrok smanjenja neto rezultata bankarskog sektora u odnosu na 2019. i posledično prinosa na kapital sa 9,8 odsto u 2019. na 6,5 odsto u 2020. godini.

Nenad Gujaničić, glavni broker kuće „Momentum Securities” kaže da je većina domaćih banaka prošle godine zabeležila pad profitabilnosti, a glavni uzročnik ovog trenda su negativni efekti kovida na poslovanje.

„Najpre, imale su udar na osnovni biznis usled dva moratorijuma na kredite, a sa druge strane izvršile su povećana rezervisanja za potencijalno nenaplative kredite. Ova dva faktora su presudno uticala na smanjenje ukupnog profita banaka za 32 odsto u odnosu na pretpandemijsku, 2019. godinu. Takođe, treba dodati da su nastavile poslovanje u prilično negativnom investicionom ambijentu pošto su kamate ostale na neverovatno niskom nivou pa im je sužen manevarski prostor za zaradu”, objašnjava Gujaničić.

Prema njegovoj oceni, tekuća godina dovešće do stabilizacije prilika u bankarskom sektoru, ali ćemo verovatno biti svedoci rasta nenaplativih kredita s obzirom na to da će negativni efekti pandemije, naročito na male biznise, imati odloženo dejstvo usled nekoliko paketa državne pomoći.

U Narodnoj banci porede i prinos na kapital ovdašnjih 26 banaka sa onima u Evropskoj uniji.

„Ukoliko se posmatra prinos na kapital na nivou EU, on je, takođe iz navedenih razloga, zabeležio smanjenje sa 6,6 odsto u septembru 2019. na 2,5 odsto u septembru 2020. godine (septembar 2020. je poslednji raspoloživ podatak na nivou EU). Uzimajući u obzir pokazatelj procenjenih kreditnih gubitaka u odnosu na kapital, ovaj pokazatelj je zabeležio rast sa jedan odsto u 2019. na 3,7 odsto u 2020. u bankarskom sektoru Srbije, dok je na nivou EU na osnovu poslednjih raspoloživih podataka povećan sa 2,7 na 5,6 odsto, što dodatno svedoči o znatno povoljnijim makroekonomskim kretanjima, adekvatnosti svih preduzetih mera u 2020. godini i očuvanoj stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji”, navode iz Narodne banke.