Tamo je dobivala jesti, a ja sam joj na placu kod švercera kupovao cigarete.
Kada sam spazio čudaka u kolicima sa kaubojskim šeširom široka oboda, postalo je jasno da je on moj igrač. I u samom kupovanju švercanih cigareta želio sam učiniti nešto pozitivno, pa makar i po inerciji. Moj altruizam ipak nije sasvim okopnio. Kada sam mu prišao, konspirativno me pitao o kojoj se količini radi, a potom 'odzujao' svojim električnim kolicima iza ugla. Prilikom primopredaje, shvatio sam da je potpuno oduzet. Zubima bi zgrabio palac, zabacio ga u smjeru prsiju te iz džepa košulje izvukao novac za uzvratiti. Micao je jedino prstima, ali doista 'lovaško' znalački. Po odlasku me upozorio da mu se vratim, bit će i jeftinije postanem li stalnom mušterijom.
Već slijedeći puta imali smo se priliku upoznati. Kako je upravo prošla racija, upozorio me da mu se pridružim na klupicama, dok se situacija ne smiri. Zapitao sam ga za Kulfu, drvorezbara i umjetnika koji živi sa majčinom prijateljicom Jasnom, slikaricom.
"Đe reko neb' znao Kulfe, komšije mi! On isti 'vaki ko ija, u kolic'ma nemož nego prstima, jel? Kralj, burazeru, kralj! Ajmo sad, kol'ko ćeš šteka?"
I tako se sprijateljio ja sa Tunom, osigurao si 5 kuna jeftiniju cijenu.
Nedugo zatim susretnem i Kulfu. Kako smo se po običaju zapričali, prisjetim se Tune pa ga priupitam.
"Ha, kak' ne bi poznaval Tunu?! Mi smo ti frendovi, kaj ti je. Znamo se godinama, još od rata. On ti je kao izbjeglica došel sim zs majkom, tam u barake kod placa, ne? E tam su ti ih smjestili, a Tuna je odmah počel šljakati sa pljugama. I hrani ih već godinama. Kaj ćeš, sirotinja je Bogu draga! Sada su ih zapravo preselili u drugi dio grada, ali ti Tunu kombijem svako jutro furaju na šljaku, znaš?"
I tu se prisjetim da sam doista viđao taj šešir u kombiju za invalide. Zato mi je Tuna odmah i izgledao poznato!
"I tak ti on i dalje uzdržava majku. I zamisli pehista! Neki dan ti je flisnul sa tri šteke pljugi i završil je na muriji. I naplatili ti oni njemu 300 kuna globe. Bedara! I znaš kaj je napravil? Otišel ti je našem dragom gradonačelniku, otpelal se gore na breg sa kolicima i zval ga je tam pred vratima dok mu nisu otvorili. I primi ti ovaj njega, zašprehali se oni i ovaj mu obećal da bu mu platil kaznu. Nema beda, veli ovaj, ljudina si! I fakat mu je platil globu, nije zezancija! I sad zamisli kaj se dogodilo ovaj zadnji vikend. Imali ti mi nekakvu feštu tam di se nalazimo, u klubu, ne? I tak došla ti hrpa bagre, novinari, telka i to. I evo ti našeg gradonačelnika. Valjda se došel malo poslikati. Ono, promocija, ne? Sad su izbori, igrač je taj, kaj ti je! I ugledaju ti se Tuna i grada našeg vrli gazda. I tišina! Kad priđe ti Tuni ovaj, potapša ga po ramenu i veli:
«Onda Tuna, kako poso'?», a Tuna njemu ni pet ni šest, nego:
«Ha dobro, jebi ga, gura se nekako!»
Hahaha! Pa kaj nije ispal čovek, reci ti meni? Ja ti brijem da bum glasal za njega, a ti? Svi su oni grbavi, ali u ovoj situaciji se fakat pokazal čovekom, kaj nije!?!"
