KOLUMNA - Poslednjih godina sprovode se razna istraživanja o finansiranjima u kulturi i umetnosti, kao i prihodima koje umetnici ostvaruju svojim radom.
Rezultati su dosta poražavajući a zajedničko im je da svega 2% umetnika na svetskom nivou živi od svoje umetnosti. Svi ostali, primorani su da račune plaćaju prihodima koje ostvaruju radeći dodatne poslove, koji najčešće nemaju nikakve veze s umetnošću ili u najboljem slučaju imaju veze sa profitabilnijim kreativnim industrijama. Takva je otprilike i percepcija umetnosti kao posla i statusa umetnika u savremenom društvu.
Biti umetnik kao da se smatra hobijem nego pravim radom, a pitanje koje sledi odmah potom je – a koji je tvoj “day job”?
Status umetnika, međutim, ne povlači za sobom isključivo zaposlenje kao takvo. Tu su i drugi benefiti kao što su zdravstveno osiguranje, pravo na penziju, porez i sl. koji su, u zavisnosti od sredine, dovedeni u pitanje. Da li je sigurnije biti vezan ugovorom za određenu instituciju ili uživati status slobodnog umetnika, pitanje je za nagradnu igru jer, bez obzira na uslove u zavisnosti od zemlje u kojoj se radi, nijedna od pozicija danas ne nudi dostižan nivo samoodrživosti za pojedinca.
Egzistencijalna pozicija umetnika u savremenom društvu je uvek aktuelna tema. Jedni iz nje crpe inspiraciju za svoju umetnost dok drugi od nje odustaju. I dok se s jedne strane od umetnika očekuje da bude izuzetno talentovan i čovek genije, s druge strane čini se da je opšte prihvaćeno stanovište da jedan umetnik od svoje umetnosti ne može da preživi. Dakle, da li je umetnost posao ili hobi?
Upravo o ovim temama razgovarala sam u prvoj epizodi Kulturhack podkasta sa beogradskom umetnicom Emom Szabo, koja trenutno živi i radi (nešto sasvim drugačije) u Hamburgu.
ANALIZA - Na financijskim tržištima reakcija na nedavni iranski napad na Izrael bila je ograničena jer su se tržišta barem privremeno malo smirila jer iranski osvetnički napad na izraelsko bombardiranje iranskog veleposlanstva u Siriji nije prouzročio pretjeranu štetu.
