U Srbiji u prvoj polovini godine prodato 5,6% manje polovnih automobila

Kako je navedeno, ovaj podatak deluje ohrabrujuće jer je pad prodaje polovnih automobile u prvoj polovini 2022. u odnosu na 2021. godinu iznosio 15,5 procenata, ali rezultati su i dalje lošiji od onih u godini pre pandemije, 2019. kada je za prvih šest meseci u Srbiji prodato 74.156 polovnjaka.

Tako je prodaja polovnih vozila u Srbiji iz uvoza trenutno 15 manja nego u period pre korone i ratnih sukoba u Ukrajini.

Istraživanje je pokazalo da je trend rasta cena polovnjaka nastavljen i u prvoj polovini 2023.

Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene oglašenih vozila na samom portal, gde je trenutno oglašeno oko 68.000 putničkih automobila, a prema dobijenim podacima prosečna cena polovnjaka je u prvih šest meseci ove godine bila veća za 5,3 odsto nego u isto vreme lane.

I u ovoj godini prisutan je kontinuirani rast cena, iz meseca u mesec, pa je tako prosečna cena u januaru iznosila 8.446 evra, dok je u junu prosek svih oglašenih putničkih automobila na sajtu Polovni automobili dostigao 8.892 evra.

Ukazano je i da se istovremeno tržište automobila u Evropi polako stabilizuje.

U prvih šest meseci ove godine, prema podacima Evropske asocijacije proizvođača automobile, prvi put je registrovano 5,4 miliona putničkih vozila, što predstavlja rast od 17,8 odsto odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Prema istom izvoru, četiri najveća tržišta u Evropi beleže rast i u junu i to u Španiji od 13 odsto, Italiji 9,1 odsto, Francuskoj 11,5 odsto, a u Nemačkoj od 24,8 odsto, ali je prodaja novih vozila u EU i dalje manja u odnosu na period pre krize.

U Nemačkoj, jednom od najvećih tržišta sa kog se uvoze polovnjaci u Srbiju, cene polovnih automobila su u neznatnom padu i to, kako navodi portal za prodaju automobila AutoScout24, već tri meseca uzastopno.

Istraživanje je pokazalo i da su tradicionalno, kupci polovnjaka u Srbiji i dalje su okrenuti modelima sa dizel agregatima.

Konkretno, 65,23 odsto prodaje polovnih automobila iz uvoza u prvoj polovini godine činila su vozila sa dizel motorom, a 29,39 odsto na benzin.

Dodaje se i da nema značajnijih promena ni kad je reč o interesovanju za proizvođače i modele.

Prosečan srpski vozač i dalje je najviše naklonjen Folksvagenovim modelima: golfu, pasatu i polu, a u vrhu prodaje polovnjaka su još i modeli Audija, Opela, Pežoa i Renoa.

Kad je reč o godištu, u prvih šest meseci ove godine najtraženiji su bili automobili proizvedeni između 2007. i 2011. godine.

To su vozila sa Euro 4 i Euro 5 emisionim standardom i ona čine 42,8 odsto ukupne prodaje polovnih automobila iz uvoza u Srbiji.

Sajt Polovni automobili istraživao je prosečne cene takvih vozila oglašenih na portalu.

Tako je u junu ove godine prosečna cena automobila sa Euro 4 standardom izosila 4.164 evra, dok je za automobile sa Euro 5 standardom potrebno u proseku izdvojiti 8.894 evra.

Za razliku od tržišta polovnjaka u Srbiji, kod novih vozila u prvih šest meseci je zabeležen rast prodaje od osam odsto.

Tako je u Srbiji prvih šest meseci ove godine prodato 12.664 novih automobila, dok je u istom periodu prošle godine prodato 11.722 novih vozila iz salona.

U prvoj polovini ove godine više od polovine svih prodatih novih vozila je bilo na benzin, dok su dizelaši činili 19,42 odsto tržišta.

Istaknuto je da i dalje raste popularnost vozila na hibridni pogon, čija je prodaja skočila na 21,38 odsto svih prodatih novih automobile, dok su prošle godini činila oko 17 odsto kompletnog tržišta.

Kao i prethodnih godina, kod novih vozila u prvoj polovini 2023. godine najviše su se prodavali modeli Škode, a u vrhu su još Tojota i Folksvagen.

Istraživanje je obuhvatilo prodajne rezultate u prvih šest meseci 2023. godine, kretanje cena, kao i interesovanje kupaca u pogledu brendova, modela, godišta i pogonskog goriva, a podaci su prikupljeni u saradnji sa CUBE Team-om.