Novo rukovodstvo EPS-a uspelo da stabilizuje sistem posle Grčića

Struja je od maja skuplja za još osam odsto, pa kilovatsat za domaćinstva u proseku košta 13,31 dinara, a EPS je objavio da je u prvom kvartalu ove gdine imao najuspešnija tri meseca u poslednjih pet godina, ostvarivši neto profit od skoro 300 miliona evra.

„Kako se ove dve vesti međusobno uklapaju, odnosno zašto struja ponovo poskupljuje ako EPS i sa dosadašnjim cenama ostvaruje ovako visoku dobit. Objašnjenje koje se nudi poziva se na katastrofalne rezultate koje je srpska elektroprivreda zabeležila tokom prethodne godine, odnosno koje registruje još od kraja 2021. kada je serija kardinalnih havarija na TENT-u i u elektromreži dovela do kolapsa elektroenergetskog sistema i posledično do potrebe za uvozom ogromnih količina struje po cenama koje su u međuvremenu dostigle istorijski rekord“, piše Demostat.

Kako se navodi u tekstu, čak i ovakav visok profit u prvom kvartalu od skoro 300 miliona evra, praktično je samo pokrio gubitak iz istog perioda prethodne godine, kada je primarno zbog uvoza struje EPS bio u gubitku od nekih 250 miliona evra.

Sa najnovijim poskupljenjem struje, trećim u poslednjih osam meseci, cena koju građani plaćaju je oko 24 odsto veća nego što je bila do septembra 2022. godine, a kada se doda i povećanje naknade za obnovljive izvore energije do kog je odlukom Vlade Srbije takođe došlo pre osam meseci, ukupan skok računa za struju polako se bliži cifri od 30 odsto, kako su mediji nedavno objavili.

„Vlast, od predsednika Aleksandra Vučića do resorne ministarke Dubravke Đedović najavljuje dolazak ‘profesionalnog menadžmenta’ iz Norveške, sada kada je EPS promenio i pravnu formu, po kojoj je sada zatvoreno akcionarsko društvo, a ne više javno preduzeće“, piše Demostat.

U EPS-u o ovim pitanjima nisu želeli da govore za Demostat, ali su naveli rezultate koje je EPS ostvario.

Kako su naveli poslovni uspeh rezultat je „povećane proizvodnje, dobiti od izvoza električne energije i smanjenja troškova“.

„Kapaciteti EPS-a proizveli su 9,74 milijardi kilovat-sati električne energije što je za 17 odsto više nego od januara do marta prošle godine. Stabilna proizvodnja, povoljni hidrološki uslovi i dobro planiranje omogućili su da EPS prodaje viškove električne energije na berzi i slobodnom tržištu“, naveli su iz EPS-a.

Kako je navedeno, profit od izvoza od januara do marta iznosio je 51 milion evra, dok je prošle godine EPS morao da uvozi energiju po visokim cenama.

U prvom kvartalu 2023. godine poslovni rashodi su manji za oko 20 milijardi dinara nego što je planirano, od čega su samo troškovi uvoza uglja manji za 8,4 milijarde dinara.

Nabavka gasa koštala je 3,4 milijarde dinara manje, na nabavku tečnih goriva potrošeno je 1,5 milijardi dinara manje, a za usluge EMS-a oko 1,4 milijardi manje, manja je nabavka električne energije za 0,8 milijardi dinara.

Troškovi održavanja manji su za milijardu dinara, ostali poslovni rashodi bili su manji za 3,7 milijardi dinara nego što je bilo planirano za period od januara do marta”, navode u EPS-u, dodajući da su pripreme za zimsku sezonu „uveliko počele“.

„To je posebno važno, jer je prethodno rukovodstvo u stručnim krugovima oštro kritikovano upravo zbog toga što kapacitete nije na vreme pripremilo za zimsku sezonu, što je dovelo do toga da se najveća termoelektrana u državi u sred decembra jednostavno pokvari“, piše Demostat.

Kako je naveo EPS, u narednom periodu fokus je na remontnim radovima u kapacitetima za proizvodnju uglja i električne energije kako bi sistem bio maksimalno spreman za narednu zimsku sezonu.

U Ministarstvu energetike nisu odgovorili na pitanja Demostata o situaciji u EPS-u i planovima za eventualnu promenu menadžmenta.