S&P: Srbiji dogodine investicioni rejting, ali samo ako premaši očekivanja

Ona je u poslednjem izveštaju Srbiji dodelila stabilne izglede iz pozitivnih u okviru BB, ali uz napomenu da bi za promenu koralo da se sklopi „više kockica“.

„Mogli bismo da razmotrimo unapređenje (rejtinga) u narednih 12 meseci ukoliko se spoljna pozicija Srbije poboljša iznad naših očekivanja, na osnovu snažnijeg izvoza ili neto priliva direktnih stranih investicija (SDI). Pored toga, jači fiskalni učinak koji pomaže u smanjenju neto državnog duga takođe može dovesti do poboljšanja“, navodi se u saopštenju S&P.

U svom izveštaju agencija S&P svoje ocene pravda očekivanim ubrzanjem privrednog rasta u tekućoj godini i narednim godinama, održivim rastom („koji se pokazao otpornim na izazove iz međunarodnog okruženja), deviznim rezervama rezerve koje su stvorene u prethodnom periodu, ali i široko rasprostranjenim stranim direktnim investicijama, koje „mogu pomoći Srbiji da uspešno amortizuje eventualne rizike iz spoljnog okruženja“.

Kako objašnjava Đorđe Dimitrijević, direktor Odeljenja za operacije na otvorenom tržištu u Sektoru za monetarne i devizne operacije iz Narodne banke Srbije (NBS), kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava svoje finansijske obaveze, odnosno da otplaćuje svoje dugove.

„Kreditni rejting je jedan od ključnih pokazatelja kojim se služe investitori prilikom donošenja odluke da ulože u određenu zemlju. S obzirom na to, viši nivo rejtinga ukazuje da država ima snažan kapacitet da redovno izmiruje svoje obaveze, da ulaganja u takvu državu nose niži rizik za investitore, zbog čega je ona bolje pozicionirana na globalnoj investicionoj mapi. Sve ovo na kraju vodi većem prilivu investicija, nižim troškovima zaduživanja, uz niz pozitivnih efekata po ekonomski rast, zaposlenost i životni standard građana“, objašnjava Dimitrijević.

Uprkos ambicioznim ciljevima javnih investicija, S&P misli da će biti mesta za manji deficit u poređenju sa ciljem vladinog deficita od 2,2 odsto BDP-a u 2024.

Prema očekivajima agencije, fiskalne projekcije za period od 2024. do 2027. godine počivaju na pretpostavkama da će nominalni rast BDP-a podržati prihode, „što će omogućiti vlasti da prilagode povećanu potrošnju ka većim platama i penzijama u javnom sektoru, kao i potrošnju na infrastrukturu“.

„Naš rejting Srbije je podržan snažnim rastom zemlje i izgledima za priliv SDI, umerenim nivoom javnog duga i kredibilnim okvirom makroekonomske politike. Rejting je, međutim, ograničeni relativno slabim institucionalnim okvirom zemlje, relativno niskim BDP po glavi stanovnika, još uvek značajnom pozicijom neto spoljne obaveze i visokom evroizacijom u privredi,“ stoji u izveštaju S&P.

Iako agencija ne predviđa ovakav razvoj situacije, izgledi za rast Srbije mogli bi da se smanje i zbog smanjene spoljne tražnje ključnih trgovinskih partnera kao što je EU, u koju odlazi oko 65 odsto srpskog izvoza.

Pored toga, značajno oslanjanje Srbije na protok ruskog gasa kroz gasovod Balkanski tok predstavlja rizik, prema navodim agencije.

„Ipak, napori srpskih vlasti da diverzifikuju kanale za uvoz gasa, kao što je priključenje gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u decembru 2023. godine, pomoći će da se delimično ublaži ovaj rizik. Kao rezultat toga, Srbija će moći da uveze oko 0,4 milijarde kubnih metara azerbejdžanskog prirodnog gasa godišnje, od otprilike tri milijarde kubnih metara koje zemlja potroši godišnje“, stoji u izveštaju.

EU takođe ističe oklevanje Srbije da se uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije kao još jednu prepreku njenom pristupanju, kaže S&P.

„Aspiracije Srbije za EU mogle bi da poboljšaju kontrolu i ravnotežu srpskih institucija, ali će proces pridruživanja verovatno biti dug i složen. Napredak je spor otkako je zemlja dobila status kandidata za članstvo u EU 2012. Samo dva od 35 poglavlja su do sada privremeno zatvorena, naglašavajući obimni posao koji tek predstoji“, stoji u izveštaju.

Ali Srbija se takođe bori sa jedinstvenim izazovima, posebno sa potrebom da se normalizuju odnosi sa Kosovom, kako navodi agencija i dodaje da „formalno potpisivanje Ohridskog sporazuma izgleda malo verovatno u kratkom roku usred još uvek pojačanih tenzija“.