Javni dug Srbije od marta 2020. raste 117 evra u sekundi

Javni dug poslednjeg dana februara iznosio je 34,94 milijarde evra, što je najveći apsolutni iznos javnog duga od 2000. godine, naveo je list u današnjem izdanju.

Kako je precizirano, najveći deo duga je spoljni dug u iznosu 22,3 milijarde evra, 11 milijardi je unutrašnji javni dug, a 1,7 milijardi je indirektni dug države.

U odnosu na 31. decembar 2022. javni dug je povećan, prema podacima Ministarstva finansija, za 1,6 milijardi evra.

Ipak, kako se dodaje, dok je na kraju godine javni dug u odnosu prema BDP-u bio 55,1 odsto, na kraju februara, nakon dodatnog zaduživanja, on je pao na 51,1 odsto BDP-a.

Kako prenosi Danas, odgovor za ovu, na prvi pogled nelogičnost, je u tome što se od početka nove godine koristi procenjeni BDP za celu ovu godinu, odnosno, drugim rečima, već od 1. januara Ministarstvo finansija deli javni dug sa BDP-om koji je povećan za 13 odsto.

Ministarstvo finansija, ukazano je u tekstu, računa na realni rast BDP-a od 2,5 odsto u ovoj godini i ostalih oko 10,5 odsto uticaj inflacije.

Ukoliko se pretpostavi da će kurs evra prema dinaru biti stabilan, kako je navedeno, to znači da će i BDP u evrima biti povećan za više od 13 odsto, odnosno za oko osam milijardi evra.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić istakao je da je ovakva metodologija prikazivanja javnog duga u odnosu na BDP neuobičajena, jer druge zemlje stavljaju u odnos javni dug sa BDP-om u prethodna četiri kvartala.

„Ovako dolazi do naglog pada zaduženosti na početku godine, jer država deli javni dug sa pretpostavljenim BDP-om koji tek treba da se ostvari do kraja godine. Oni pretpostavljaju i realni rast i inflaciju u toj godini. Zato je sa ovom našom metodologijom jedini relevantan podatak o stanju duga na kraju godine“, ocenio je Arsić.

U odnosu na februar 2022. godine javni dug je povećan za 4,5 milijarde evra, a najveći deo rasta se odnosi na povećanje spoljnog duga za skoro četiri milijarde evra.

U tekstu se navodi i da je od kraja 2012. godine, kada je javni dug iznosio 17,7 milijardi evra, on skoro udvostručen, ali je ostao na sličnom nivou u odnosu na BDP, pa je tako tada iznosio 52,9 odsto, a u februaru ove godine 51,1 odsto. U odnosu na jul 2012. godine, javni dug je povećan za 19,5 milijardi evra.

U celom ovom periodu od 3.890 dana javni dug je povećavan tempom od pet miliona evra dnevno ili 58 evra u sekundi, pokazuje računica sajta Makroekonomija.org, preneo je Danas.

List navodi i da je do izbijanja pandemije kovida, u martu 2020. godine, zaduživanje je išlo znatno sporije, kao i da je od jula 2012. do marta 2020. javni dug povećan za 8,8 milijardi evra što je tempo od 3,2 miliona evra dnevno ili 37 evra u sekundi.

Tokom pandemije, 2020. i 2021. godine država je potrošila na pomoć ekonomiji i stanovništvu oko devet miljardi evra ili 17 odsto BDP-a, prema izjavama ministra finansija Siniše Malog, ali prema analizi Fiskalnog saveta državna pomoć je koštala budžet 5,4 milijarde evra.

Prema analizi Fiskalnog Saveta, kako je podsetio Danas, najveći deo te potrošnje je finansiran iz zaduživanja, pa je samo od kraja 2019. do kraja 2021. godine javni dug povećan za šest milijardi evra.

Na to treba dodati prošlogodišnji kolaps energetskog sistema koji će u kombinaciji sa energetskom krizom u Evropi koštati budžet, prema proceni Fiskalnog saveta, tri do 3,5 milijarde evra, od čega je već dato 2,4 milijarde evra.

Da bi se tolika potrošnja finansirala država se od marta 2020. do februara 2023. zaduživala tempom od 10,13 miliona evra dnevno ili 117,2 evra u sekundi, dodaje se u tekstu.

List podseća i da je krajem januara država emitovala evroobveznice od 1,75 milijardi dolara i tako se pojavila na međunarodnom finansijskom tržištu prvi put od septembra 2021. godine.

Ovo je glavni razlog zašto je u tromesečju koje se završilo februarom tempo zaduživanja podigao na 341,5 evro u sekundi, ocenio je Danas.