Čile je, uz Srbiju, poslednjih decenija među najvećim proizvođačima i izvoznicima malina u svetu, pa se nestašica odražava na poskupljenje. Ako se taj trend nastavi, nezvanične su procene da bi naredna sezona mogla da bude profitabilnija i za domaće proizvođače.
U 2019. otkupna cena maline na domaćem tržištu bila je od 140 do 180 dinara, u zavisnosti od sorte. Procenjuje se da će ove godine, ako proizvodnja bude stabilna, otkupljivači za „miker" plaćati minimalno 220 dinara, a za „vilamet" od 190 do 200.
– Proizvođači malina u Čileu ovih dana se suočavaju sa veoma nepovoljnim vremenskim uslovima. Zbog toga će se nastaviti tendencija pada proizvodnje, što je već dovelo do porasta cena. Inače, njihova najzastupljenija sorta „heritidž" plaćana je u otkupu 1,5 dolara, što je znatno povećanje u odnosu na prošlogodišnju cenu od 1,2 dolara po kilogramu. Malina je u ovom trenutku veoma tražena, ali je na svim tržištima ima malo – izjavio je Aleksandar Leposavić, vodeći stručnjak za malinu u Srbiji.
Leposavić je istakao da je prošle godine u našoj zemlji proizvedeno oko 53.000 tona ovog voća i da je i kod nas zastupljen trend pada proizvodnje. Napomenuo je da će ova godina biti na neki način prelomna kad je reč o opstanku domaćih malinara. Ako se, kaže, nastavi dosadašnji odnos prema proizvođačima i najvećem broju hladnjačara, to neće biti dobro za očuvanje već poljuljane pozicije srpskog malinarstva. Međutim, dodaje, sadašnje prilike i kretanja na tržištu ukazuju da „za naše malinare dolaze bolja vremena i da treba intenzivirati ulaganja u ovu proizvodnju".
– Slično je i u drugim državama. Recimo, Bosna i Hercegovina imale su prinos oko 9.000 tona, što je veliki pad naspram 22.000 tona, koliko su proizvodili ranije. Manju proizvodnju beleže i Ukrajinci. Kao i svi veći proizvođači, osim Meksika, koji i dalje proizvodi 112.000 tona, ali se malina iz te zemlje prodaje sveža, što znači da se naši izvoznici na svetskoj tržnici ne susreću sa njihovom robom – rekao je Leposavić za Politiku.
Kako je prenela agencija Rina, Čileanci se do sada nisu susretali sa ovako drastičnim vremenskim prilikama, koje izazivaju naglo skraćenje perioda berbe i smanjuju prinos maline, ali i drugog voća. To predstavlja najveći problem proizvođačima koji nemaju dovoljno vode za zalivanje. Berba prvog roda najzastupljenije sorte u ovoj zemlji trajala je veoma kratko i ubrano je malo plodova. To je prouzrokovalo rast cena sirovine za 30 procenata po kilogramu. Ta agencija prenosi da je berba druge po zastupljenosti sorte „miker" takođe kratko trajala, zbog čega je i cena bila za 35 procenata viša.
Aleksandar Leposavić nedavno je na konferenciji Regionalnog saveta za jagodičasto voće upozorio da skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je 2016. proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona maline.
