Etihad zbog krize rasprodaje avione: Kakva je sudbina Air Serbie?

Takođe, planira i da otkaže ili smanji podršku avio-kompanijama u koje je investirao. Hoće li će taj udar uspeti da izdrži naš nacionalni avioprevoznik i šta ako "Etihad" izađe iz Air Serbie?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da u ovakvoj situaciji nema dobitne kombinacije i da država Srbija mora da traži strategiju kako bi je sve ovo što je moguće manje koštalo.

Državna avio-kompanija Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), osnovana 2003, koja je u poslednje tri godine izgubila pet milijardi dolara, saopštila je da će prodati 38 aviona — 22 "erbasa" A330 i 16 "boinga" 777. Sporazum o tome, vredan milijardu dolara, već je postigla sa investicionim fondom KKR i lizing kompanijom "Altavir Air Finance".

Uporedo s prodajom aviona, "Etihad", koji je s kraja 2013. godine privatizacijom JAT-a postao suvlasnik Air Serbie, najavio je da će otkazati ili umanjiti podršku avio-kompanijama u koje je investirao, objavile su agencije.

Savić smatra da je "Etihad" važan za sudbinu Air Serbie koja će bez njega teško opstati, podsetivši na slučaj Air Berlina.

Posle povlačenja "Etihada", čiji je udeo u nemačkoj kompaniji bio 29,2 odsto, "Air Berlin" je avgusta 2017. godine bankrotirao, nakon što je kompanija iz UAE saopštila da više neće da ga finansira.

Samo tri meseca ranije "Etihad" je saopštio da neće više da ulaže u "Alitaliju", u kojoj je 2014. godine preuzeo udeo od 49 odsto.

"Bez podrške za restrukturiranje nismo spremni da i dalje ulažemo. Stoga podržavamo neophodnu odluku Odbora 'Alitalije' da podnese zahtev za vanrednu upravu", saopšteno je maja 2017. iz Abu Dabija, sedišta "Etihada".

Savić ukazuje i na sudbinu slovenačkog avio-prevoznika, koga je država, kako kaže, pomagala šakom i kapom.

Prvo su prodavali jedan deo svoje flote, da bi na kraju preduzeće bilo likvidirano. To mu, kako dodaje, liči i na situaciju u kojoj je "Etihad".

"To je isti obrazac po kome se prvo prodaje deo imovine, pa onda avioni uzimaju u zakup, čime se samo odlaže ono što je neminovno", ističe profesor Ekonomskog fakulteta za Sputnjik.

"Ako sve te stvari znamo, ne bih rekao da je sudbina 'Etihada' ružičasta, pre bih rekao da je to kompanija koja ulazi iz jednog problema u drugi. Onog trenutka kada su oni doneli odluku da 'boinge' preurede tako da smanje razmak između sedišta, to je bio prvi signal da tu nešto nije u redu", smatra on.

Po njegovoj oceni, dve krupne stvari su važne za Air Serbiju. Prva je ta što država u našem avio-prevozniku ima značajno vlasništvo.

"Ako propadne 'Etihad', nema nikakve dileme da će propasti i Air Serbia ili će se opet vratiti na upravljanje državi Srbiji, što su dodatni troškovi. Kada smo ulazili u kombinaciju sa 'Etihadom' ključni razlog je upravo bio da mi ne možemo da upravljamo JAT-om, jer ima velike gubitke, i da će 'Etihad', uz asistenciju države i subvencije, uspeti da reši problem. Očigledno je to sada pod velikim znakom pitanja", konstatuje sagovornik Sputnjika.

Druga bitna stvar koja može da bude veliki problem je, dodaje on, što je beogradski aerodrom dat pod koncesiju francuskom "Vinciju" na 25 godina. I po tom ugovoru, od Air Serbie se očekuje da sa beogradskog aerodroma ima najmanje 45 odsto letova.
Savić podseća da je Mađarska imala sličan ugovor sa koncesionarom koji domaća avio-kompanija nije mogla da ispoštuje i "Malev" je otišao u stečaj, a mađarska država je koncesionaru isplatila 550 miliona evra kao kompenzaciju.

"Bojim se da će, ako Air Serbia ne uspe da ispoštuje to što piše u ugovoru, i Vinci, naravno, tražiti određeno obeštećenje. Prema tome, naša šteta može biti dvostruko veća", ističe on.

U svakom slučaju je, kako napominje, teško proceniti šta će biti. Uveren je, međutim, da država Srbija neće sedeti skrštenih ruku, što, po njegovom mišljenju, znači da ćemo imati dodatne troškove vezane za održavanje "Er Srbije" u nekom drugačijem, promenjenom formatu.
Na pitanje koja je izvesnija opcija — da Etihad nekome trećem proda svojih 49 odsto udela u Air Serbie ili državi Srbiji, on ukazuje na to da bi svoje vlasništvo prvo trebalo da ponudi većinskom vlasniku, odnosno drugom partneru, prema pravu preče kupovine.

"A da li država ponovo može da upravlja time? Teško", pita se i odmah odgovara ovaj ekonomista. I objašnjava zašto:

"U ovom trenutku nemamo ni svoju flotu, pa bismo morali da je iznajmljujemo, a JAT smo prodali 'Etihadu' i zbog toga što su oni već imali linije koje su funkcionisale. Procedura dobijanja dozvola da se negde leti je vrlo komplikovana, a pitanje je da li bi 'Etihad' hteo da nam proda ili ustupi svoje linije".
Na pitanje kakve su mogućnosti da "Etihad" na tržištu proda svoj udeo od 49 odsto, profesor Ekonomskog fakulteta kaže da se na pijaci sve može prodati, samo je pitanje cene.

"Ako Etihad ne dobije cenu koju očekuje, uvek postoji mogućnost njene korekcije. Svi oni koji nameravaju da kupe Air Serbiu znaju šta kupuju, koliko je to mačka u džaku. Ponuđeni iznos novca svakako neće biti onoliki koliki 'Etihad' očekuje", obrazlaže Savić.