Desetkovan rod maline u Srbiji

Ove godine u Srbiji možemo očekivati maksimalno oko 30.000 tona malina što je oko trećinu prosečnog prinosa u Srbiji, rekao je Dobrivoje Radović.

Radović navodi da je u ivanjičkom kraju i na jugu Srbije suša sa tropskim temperaturama od 35 do 40 stepeni trajala 20 dana i da se plod maline sušio, pa je od toga veća šteta nego od nevremena i grada koji je padao u više navrata.

On je rekao da je suša oslabila korenov sistem i da su izdanci ostali nerazvijeni, pa se šteta na malinjacima neće završiti ove godine, već će se „provlačiti“ i narednih pet godina.

„Ako želimo da uzgajamo i izvozimo maline kao do sada malinjaci se moraju obnoviti jer se od sadašnjih ne može očekivati veći prinos“, rekao je Radović i dodao da treba iskoristiti subvencije države za obnovu malinjaka, sadni materijal i ogradu koje iznose i do 90 odsto investicije.

Član Upravnog odbora Asocijacije proizvođača malina i kupina, Zoran Stojanović, rekao je da je kupina ove godine manje oštećena jer je bila zelena u vreme suše i da proizvođači koji su imali mogućnosti da navodnjavaju gotovo da nisu imali štete.

Stojanović je rekao da je cena kupina koje se prodaju u gajbama na veliko od 100 do 120 dinara i da je prihvatljiva, a da je ekstra prva klasa koja se bere u posude od po pola kilograma od 250 do 270 dinara, ali da je takva berba skupa.

„Berba najkvalitetnije kupine za luksuzna pakovanja je spora jer se mora birati zdrava kupina koja ne sme pustiti sok i to se ne isplati ni po takvoj ceni“, rekao je Stojanović.

Dodao je da je u nekoliko poslednjih godina 70 odsto kupine u Srbiji iskrčeno jer su proizvođači bili nezadovoljni bagatelnim cenama od 30-40 dinara za kilogram, kao prošle godine, tako da je od oko 5.000-6.000 hektara zasađenim kupinama to voće danas opstalo na oko 1.500 hektara.