Beogradska berza u 2024. ostvarila najveći rast od 2007.

Velike zarade investitora ostale su u senci nastavka trenda odumiranja prometa akcija koji je bio sličan prošlogodišnjem i bio je ispod 30 miliona evra.

Indeks najlikvidnijih akcija na Beogradskoj berzi, Belex15, stigao je u tekućoj godini do najvišeg nivoa u poslednjih 16 godina, uknjiživši rast od nepunih 31 odsto. Najveći doprinos rastu dao je Messer Tehnogas koji je usled namere većinskog vlasnika da konsoliduje vlasništvo zabeležio rast vrednosti od 124 odsto. Ovaj događaj na tržištu dodatno je ojačao njegov sentiment pa je još nekolicina akcija registrovala visoke dvocifrene stope rasta: Dunav osiguranje (DNOS) – 46,1 odsto, Impol Seval (IMPL) – 29,8 odsto, Metalac (MTLC) – 25,8 odsto i Jedinstvo Sevojno (JESV) – 15,8 odsto.

Najveća kompanija na berzi, Naftna industrija Srbije (NIIS), zabeležila je negativan trend, delimično usled slabijeg poslovanja u tekućoj godini, a potkraj godine i usled špekulacija da će SAD uvesti sankcije ovoj kompaniji pod kontrolom ruskog Gazprom-a.

Veliki rast domaćeg berzanskog tržišta ostao je u senci nastavka trenda odumiranja prometa koji faktički traje još od svetske ekonomske krize. Ukupan promet akcija u 2024. godini bio je 28,2 miliona evra, tek neznatno iznad prošlogodišnjeg neslavnog rekorda od 26,4 miliona evra.

NIS je bio najprometnija domaća akcija sa prosečnim dnevnim prometom od 2,7 miliona dinara, što je negde oko četvrtine realizacije koju je ova akcija beležila u prvim godinama pojavljivanja na tržištu. Sledio je Tehnogas sa prosečnim dnevnim prometom od 1,8 miliona dinara, Aerodrom „Nikola Tesla“ (AERO) sa 1,2 miliona dinara, te Dunav osiguranje (DNOS) sa prosečnim dnevnim prometom od skoro 1,2 miliona dinara.

Preuzimanje Tehnogasa – korporativna borba nalik pravim tržištima – Početak godine doneo je snažan rast akcija Tehnogasa usled špekulacija da će većinski vlasnik ove kompanije, nemački Messer, pokušati do kraja da konsoliduje vlasništvo. I zaista u februaru je usledila namera za preuzimanje, a potom i javna ponuda po ceni od 25.000 po akciji. Iako je ova cena nudila premiju veću od 50 procenata od početka godine, ponuđač je uspeo da prikupi tek 3,5 odsto od ukupnog broja akcija.

Ako je ova ponuda došla iznenada, onda je druga namera za preuzimanje u avgustu bila još veće iznenađenje. Druga ponuda objavljena je po ceni od 31.250 dinara po akciji, što je za 25 odsto više u odnosu na prvu, ali je donela još manje interesovanje investitora. Ovome je doprineo aktivistički pristup najvećeg manjinskog akcionara, investicionog fonda Sempiola, koji je tokom čitavog trajanja ponude akcionarima na berzi nudio cenu od 33.000 dinara. Messer je u drugoj ponudi prikupio dodatnih 0,3 odsto akcija i eventualni nastavak pokušaja delistiranja gurnuo u narednu godinu.

Nakon dve godine vanredno dobrih profita, Naftna industrija Srbije je u 2024. značajno pogoršala poslovne rezultate, delimično i usled redovnog remonta u rafineriji u Pančevu koji je realizovan tokom marta i aprila. Ovaj pad profitabilnosti i očekivana značajno niža dividenda ograničili su interes investitora za ovu akciju, da bi tokom decembra došlo i do njene značajnije korekcije nakon špekulacija da bi se NIS mogao naći na udaru sankcija SAD.

Ove neproverene vesti lansirane su sa najvišeg državnog nivoa, što je na momente oborilo akcije kompanije duboko ispod nivoa od 700 dinara. NIS je godinu završio sa cenom od 754 dinara, što predstavlja pad od oko sedam procenata u 2024. Očekuje se da bi početkom godine trebalo da bude dostupno više informacija u vezi sa merama odlazeće američke administracije, a poseban fokus investiciona javnost stavila je na mogućnost NIS-a da nastavi da uvozi sirovu naftu za potrebe rafinerije u Pančevu.

Nekako u senci informacije o mogućim sankcijama, NIS je plasirao prvu emisiju korporativnih obveznica putem koje je prikupio 1,87 milijardi dinara (oko 16 miliona evra), čime je preskočen prag uspešnosti emisije od 15 miliona evra. Obveznice su emitovane na rok od pet godina uz valutnu klauzulu i bruto prinos od 6,5 procenata.

Ova emisija obveznica je solo projekat NIS-a za razliku od serije izdanja koje za 2025. najavljuju državni predstavnici u okviru nove strategije razvoja tržišta kapitala. U saradnji sa Svetskom bankom očekuje se da će nekolicina domaćih privatnih kompanija emitovati korporativne obveznice što će biti jedan od glavnih delova prve faze oživljavanja domaćeg tržišta kapitala. Ove emisije će nesumnjivo staviti u fokus mogućnost alternativnih vidova finansiranja, ali ostaje prilično upitno koliko će doprineti oporavku posrnulog tržišta s obzirom na malu verovatnoću formiranja likvidnog sekundarnog tržišta ovih hartija.