Velike transakcije akcijama NIS-a, ali vlasnici su i dalje Rusi

Sagovornik portala Nova.rs, stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor, objasnio je da je ovo jedan od načina da Rusija izbegne embargo na naftu, ali da se i pored ovog pokušaja, sankcije na rusku naftu mogu očekivati - a postoji i scenario zahvaljujući kom bi se i Srbija našla u problemu.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, ruski Gaspromnjeft pre ove transakcije bio je vlasnik ukupno 91.565.887 akcija, a Republika Srbija 48.712.537.

Stoga, ruski suvlasnik, odnosno Gaspromnjeft, raspolagao je većinskim delom vlasništva, dakle 56,15 odsto. Na današnjoj berzanskoj transakciji, na kojoj je broker bila banka Poštanska štedionica, prodato je tačno 6,15 odsto akcija.

Prema zvaničnim podacima Nafnte industrije Srbije, na dan 31. marta 2022. godine, osim Gaspromnjefta sa ubedljivo najvećim udelom u vlasništvu, Srbija je posedovala 29,87 odsto akcija, dok su manjinski akcionari raspolagali preostalim akcijama - 13,98 odsto.

Na današnjem trgovanju na Beogradskoj berzi više od 10 miliona akcija NIS-a promenilo je vlasnika. U unapred dogovorenom "blok trgovanju" ovom akcijom ostvaren je promet od gotovo 7,2 milijarde dinara, odnosno oko 61 milion evra.

U blok trgovanju na Beogradskoj berzi danas je prodato 10.035.687 akcija NIS-a za ukupno 7.195.587.579 dinara, a cena po akciji bila je 717 dinara, što je znatno više nego što iznosi u redovnom trgovanju gde je prometovana po 530 dinara.

Kako je Aleksandar Vučić danas obavestio javnost, Gaspromnjeft je prodao te akcije Gaspromu. To bi značilo da se udeo u vlasništvu suštinski ne menja - Rusi i dalje drže većinski deo NIS-a u svojim rukama.

Ovo znači da, iako Gaspromnjeft sada ima za 6,15 odsto manje akcija - prema podacima NIS-a to bi iznosilo 50,05 odsto, Naftna industrija Srbije još uvek je u većinskom vlasništvu ruskih kompanija.

"To je, valjda, urađeno zato što je Gaspromnjeft bio pod sankcijama, a Gasprom nije", objasnio je Vučić.

Kako Miodrag Kapor objašnjava, pretpostavka je da je ruskim firmama nevažno da li je to Gaspromnjeft, Gasprom, ili neka potpuno druga, jer nije u cilju da "sedi skrštenih ruku".

"Firme su želele da dođu do rešenja pre uvođenja potpunog embarga na rusku naftu, jer kada se to desi - NIS prestaje da funkcioniše. Ova transakcija deluje kao 'mazanje očiju' Zapadu, jer žele da preko 'školjki kompanija' izbegnu sankcije", objašnjava Kapor.

Ipak, naš sagovornik ovo vidi samo kao pokušaj da Rusi "trpe", a da je za dalji tok situacije odgovoran Zapad.

Kako Kapor objašnjava, ovakva situacija zavisi od toga da li će se u najavljenom šestom paketu sankcija naći embargo na rusku naftu, ili na kompanije koje su u većinskom vlasništvu Rusije, a problem za Srbiju nastaje ukoliko dođe do drugog scenarija.

"Tada će nastati problem jer, kako je NIS u većinskom vlasništvu Rusije, Srbija neće moći da uvozi naftu", zaključuje Kapor.