To znači da je od početka vanrednog stanja do danas zapošljeno 2.000 ljudi koji su bili registrovani u evidenciji NZS.
On dodaje da to deluje neobično, ali da je činjenica da nije bilo masovnog otpuštanja i da su mere Vlade dale pune efekte.
„Mi u ovom trenutku imamo situaciju koja ukazuje na specifično otpornost i elastičnost našeg tržišta rada”, rekao je Martinović.
Prema njegovim rečima, veliki broj poslodavaca je morao da otpušta zaposlene, ali kada su najavljene i definisane mere Vlade, mnogi od njih su odustali od otpuštanja i vratili su one koje su otpustili.
Martinović je rekao da od početka vanrednog stanja ima oko 9.200 prijavljenih za naknadu za slučaj nezaposlenosti, što je realan broj onih koji su izgubili posao. Navodi da ima i više onih koji su radili u neformalnom sektoru. Broj ljudi koji je ostao bez posla je u svim krajevima zemlje srazmeran.
Kada je reč o oblastima koje su najviše pogođene, to su turizam, ugostiteljstvo, hotelijerstvo, ali i trgovina. Pogođeni su i saobraćaj, kao i neke usluge.
Pre dva dana objavljeno je istraživanje koje je sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Fridrih (Friedrich) Ebert fondacije u kojem se navodi da je bez posla u Srbiji ostalo oko 200.000 ljudi ili osam odsto onih koji su bili zaposleni, uključujući i neformalno zaposlene i samozaposlene, u februaru ove godine.
Državni vrh je tu informaciju demantovao, navodeći da je 633 zaposlenih više sada nego pre krize izazvane koronom.
