NBS: Srbija dostigla pretkrizni nivo već u prvom kvartalu

Izvršni odbor je pri donošenju te odluke imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, kao i da će rasti njihov raspoloživ dohodak.

Tome će doprineti i usvojen treći paket mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine, navodi se u saopštenju NBS.

Iz centralne banke naglašavaju da su rezultati domaće privrede na početku ove godine iznad očekivanja, te da je Srbija je pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti dostigla pre mnogih svetskih ekonomija – već u prvom tromesečju 2021, dok su inicijalne procene bile da će se to dogoditi u drugom kvartalu.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom tromesečju je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 1,2 procenta međugodišnje.

Najveći pozitivan doprinos tom rastu, prema oceni NBS, dao je neto izvoz, koji je ostao geografski i proizvodno rasprostranjen kao rezultat snažnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, pretežno u razmenljive sektore.

„Zahvaljujući očuvanom investicionom i potrošačkom poverenju i realizaciji infrastrukturnih projekata, oporavak beleže i investicije u fiksne fondove i potrošnja“, navodi se u saopštenju NBS.

Dodatni impuls rastu, dodaje se dalje, očekuje se od trećeg fiskalnog paketa pomoći privredi i građanima i viših planiranih kapitalnih rashoda države.

„Očekujemo da uspešan nastavak sprovođenja procesa vakcinacije i oporavak u uslužnim delatnostima koje su još uvek pogođene pandemijom, obezbedi da rast BDP-a bude 6,0 posto, što je iznad naših prethodnih projekcija zahvaljujući rastu BDP-a u prvom tromesečju“.

Iz NBS konstatuju da je međugodišnja inflacija bla na niskom nivou u prvom tromesečju, 1,4 procenta u proseku, jer je izostao sezonski uobičajen rast cena povrća, i dodaju da je to, ipak, nadoknađeno u aprilu, što je uticalo na rast međugodišnje inflacije na 2,8 posto.

Izvršni odbor očekuje nešto višu stopu inflacije i u maju, pri čemu će njen rast biti privremen i pre svega posledica niske baze iz prethodne godine, prvenstveno kod naftnih derivata, što je slučaj i u većini drugih zemalja zbog prošlogodišnjeg kolapsa svetske cene nafte usled pandemije.

U isto vreme, niska bazna inflacija od 1,8 procenata ukazuje na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje, a očekuje se njeno stabilno kretanje oko trenutnog nivoa i u narednom periodu.

Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuju kredibilitet monetarne politike.

NBS takođe primećuje da kretanja u međunarodnom okruženju još uvek u najvećoj meri zavise od toka pandemije, te da je globalni rast, uprkos tome što je bio usporen zbog pogoršanja epidemiološke situacije, bio viši nego što se ranije očekivalo.

Brži oporavak ekonomske aktivnosti od očekivanog, kao i ubrzanje inflacije, za sada ne dovode do ublažavanja stimulativnih mera većine centralnih banaka u svetu, jer se faktori koji su doveli do viših stopa inflacije početkom ove godine ocenjuju kao privremeni, predočava centralna banka.

Izvršni odbor je i ovom prilikom naglasio važnost opreznog pristupa u vođenju monetarne politike, pre svega zbog neizvesnosti na svetskom robnom tržištu – uzlaznog trenda cena nafte, primarnih pol?oprivrednih proizvoda i hrane koji traje već izvesno vreme.

Iz NBS poručuju da će prioritet monetarne politike i dalje će biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.

Centralna banka će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana.

Izvršni odbor je usvojio danas majski Izveštaj o inflaciji, koji će biti objavljen 19. maja, a naredna sednicu na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće 10. juna.