Crna Gora u naredne četiri godine mora da vrati 2,6 milijardi starih dugova

U Ministarstvu finansija su kazali da su najveće obaveze po osnovu državnih obveznica koje dolaze na naplatu, dok ekonomisti upozoravaju da će država, bez razvoja ekonomije i smanjenja javne potrošnje, da ulazi u nova, skupa zaduženja, prenosi portal RTCG.

Na kraju prošle godine javni dug Crne Gore bio je 4,1 milijardu EUR, u koji su pored države, uključena i dugovanja opština. U Ministarstvu finansija su naveli da su za tri mjeseca ove godine uspjeli da otplate 44 miliona EUR starih obaveza, ali i da se zaduže 100 miliona kod Deutsche banke.

U ovom trenutku najviše dugujemo bankama i kupcima crnogorskih obveznica.

“Najveće obaveze čine obaveze po osnovu euroobveznica u iznosu od 1,75 milijardi EUR, obaveze prema komercijalnim bankama u iznosu od 420 miliona i obaveze prema Exim Kina banci za auto-put”, navela je predstavnica Ministarstva, Svetlana Vukićević za TVCG.

U naredne četiri godine Crna Gora treba da vrati 2,65 milijardi EURstarih dugova, dok će do 2025. samo na kamate otići više od 300 miliona.

“Otplata u 2024. godini 537 miliona, 2025. godine kada imamo euro obveznicu od 500 miliona imamo 855 miliona otplate i 2026. to je godina kada smo relaksirani od obveznica, otplata duga je 306 miliona, međutim 2027. nas čeka značajan skok zbog obeznice iz 2020. i tu je dug 950 miliona”, navodi Vukićević.

Iz kojih izvora ćemo finansirati dugove i redovne obaveze pitanja su na koja se za sada niko ne usuđuje da odgovori.

Ekonomisti upozoravaju da državi ne ide u prilog što se posljednjih godina povećava javna potrošnja, kao ni to što nemamo dugoročno upravljanje javnim finansijama.

“Kad imate povećane zarada dovodite u situaciju u zemlju da ne može da otplaćuje dugove koji nam dolaze u narednom periodu. Čini mi se u narednih šest godina da ćemo morati da vratimo jedan bruto domaći proizvod (BDP) Crne Gore samo za otplatu dugova”, rekao je ekonomski analitičar Mirza Mulešković.

To, kako je rekao, jasno govori da ćemo morati da pokrenemo ekonomiju, da bismo redovno servisirali sve otplate.

“Ako bismo pričali o tome na koji način ćemo to sve da vratimo, jedini način ako želimo održivo da vodimo javne finansije je razvoj ekonomije. U slučaju da ne dođe do toga? U slučaju da ne dođe do toga moraćemo da imamo nova zaduženja”, kazao je Mulešković.

Najzaduženije zemlje Evropske unije su Grčka, Italija i Španija, čiji je javni dug daleko iznad Mastriških kriterijuma od 60 odsto učešća u bruto domaćem proizvodu. Javni dug Crne Gore čini 70,7 odsto BDP-a, a Mulešković ne isključuje ni saradanju sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) kako bi smanjili dug i potrošnju.