Stefan Simić o protestima: Šetači su bezopasni, Vučić i dalje kontrolira situaciju

Bio sam juče sve vreme na ulici, pa bih preneo neka zapažanja, nakon prespavane noći. Ne očekujte od mene "loženja", i slično, jer nisam čovek koga masovnost može da ponese. O čemu se radi? Ovde se pred svaki veliki skup stvori atmosfera da "pada Vučić". Dolaze ljudi sa svih strana, sa velikim ambicijama, pređu stotine kilometara.

Međutim, Vučića uvek treba da obori neko drugi, a 95% ljudi dođe da budu posmatrači, što se vidi kod prvog bačenog kamena, kako se gotovo svi razbeže. Uticaj opozicije gotovo je nepostojeći, i na ulicama i ovako, što je najveća Vučićeva pobeda. Jer, ako se ponovo dođe do izbora, što njemu odgovara, ovako razjedinjeni i posvađani, opet će se birati manje zlo, što je njegov teren, jer u izboru manjeg, veće uvek pobedi.

To što ljudi zajedno hodaju ne znači da su zajedno, što se uvek vidi na izborima – kada sa jedne strane imamo na desetine i desetine stranaka, a sa druge Vučića.

Ne nasjedajte na slike, prizore, raspoloženja, medijske utiske

Ne nasedajte na slike, prizore, raspoloženja, medijske utiske. Sve je to lepo, ali, suštinski, ovde dolazi svako za sebe, u grupicama od nekoliko ljudi. Jedino su studenti, koliko-toliko, jedinstveni. Ovo ostalo deluje zajedno samo snimano iz drona, međutim, sve je pomešano da je to teško politički artikulisati.

Ne pada vlast zbog dobre atmosfere, suza, pređenih kilometara, nego ili na izborima, ili zbog naroda spremnog da zauzme institucije i da se potuče. Ovde svako ko je spreman za bilo kakvu borbu automatski se eliminiše, jer se ni ne očekuje borba, nego simuliranje borbe.

Svaki, pa i najmanji pokušaj bilo čega, najstrože se osuđuje. Svako je sumnjiv ko ima bilo kakav drugi predlog. U prevodu, mi njih kao rušimo, a oni će kao da padnu. Neće.

Ono što je urađeno u Bogatiću i još nekim mestima više je uzdrmalo režim nego silna ona masa koja je juče došla u Beograd. Uvučen je takav strah među ljude da iz toga jedino ispliva "dobra zabava" i dirljive scene. Ali, za bilo šta konkretnije, svima su vezane ruke. Odmah si ćaci, ubačeni element, odmah radiš za Vučića.

Nije problem što studenti nemaju političkog iskustva i što misle da će ovaj režim da padne tek tako, sam od sebe. Mnogo je veći problem što se sve ovo svelo na gomilu egomanijaka, gde nastupa svako za sebe, stvarajući privid da Vučić samo što nije pao. A to "samo što nije" uskoro će ući u petnaestu godinu. Koliko ste do sada čuli od ljudi čije emisije slušate da je kraj ovog režima?

Umesto političke borbe vodi se emotivna borba – kako da ubedim babu i strica da ne budu za Vučića. Režim zna odakle dolazi opasnost, a te ljude sve vreme satanizuje, da potpuno obesmisli njihovo delovanje i da ih izloži stubu srama. Šetači i ljudi koji izgovaraju "pumpaj" su bezopasni, svedeni na strogo kontrolisanu gomilu, koja se razbeži kod prvog većeg problema.

Vučić i dalje vlada situacijom
Lepo je što uvek iznova proglašavamo pobede studenata, šta god da urade. Lep je i optimizam i sve, međutim, suštinski, Vučić i dalje vlada situacijom, i mnogo šta je u njegovim rukama. Samo treba biti realan i videti šta stvarno može da ugrozi režim, a šta su predstave za narod.

Dakle, da rezimiram – po svemu onome što sam video, ni sistem, ni režim nisu ugroženi. Sve je bilo pod savršenom kontrolom. Pink, Informer i ostali su pravili priče za svoje vernike, kako su u opasnosti "studenti koji žele da uče". Sa druge strane, puno parola, velikih reči, ali, suštinski, nema ko da predvodi ljude.

Ne zato što stvarno nema, nego se svačije isticanje najstrože osuđuje. Sva poenta se svela na to – naći neko poznato lice u gomili, da bi to bila vest.
Važno je da je Severina uz nas, koja ni sama sebi često nije u stanju da pomogne, i sl. Nikakav politički program nije bio u prvom planu. Bukvalno je sve ugušeno.

Sve je to lijepo, ali mi se vrtimo u krug

Tako da, sve je to lepo – protestni turizam, performansi i ostala koreografija, gde svet treba da vidi ne znam šta, a mi se i dalje samo vrtimo u krug, gde se pasivizuje svaki pokušaj političke artikulacije ili bilo šta što bi suštinski moglo da okupi ljude, bez one već izlizane fraze – "ja sam uz studente". Što je lepo, ali oni, očigledno, nemaju politički program.

A oni koji su pokušali da im bilo šta ponude, oterani su i obesmišljeni. Tako da, našetaćemo se mi još, u krug, u krug, šetamo ja i drug, u potrazi, kao u čuvenoj pozorišnoj predstavi, za sumnjivim licem, gde, umesto da se menja Vučić i sistem, nagađa se ko je sumnjiv.

I na kraju, ispada, svi su sumnjivi.

Idemo kući.

Ponovo smo pobedili.

Svet je i ovoga puta video.

Desio se narod i slične fraze.

Toliko o tome, a Vučić nam je i dalje na vlasti.