Kon: Umrli lekari se zaražavali na pauzama za kafu

"Mi imamo neka saznanja, u okviru nekih klinika, da je do zaražavanja dolazilo uglavnom izvan bolnica. To bi trebalo oni koji rukovode tim kovid bolnicama da vrlo jasno kažu. Imamo i jednu uočenu situaciju, da je često dolazilo do zaražavanja na mestima gde se ispijala kafa i tih kratkih pauza", to je jedno od obrazloženja i odgovora na pitanje kako su se zaražavali lekari u Srbiji, koje smo u razgovoru za Nova.rs čuli upravo od doktora Kona.

Kon navodi da je neophodno utvrditi niz činjenica koje treba da stvore potpunu sliku i uvid, kada je reč o smrtnosti lekra u Srbiji usred pandemije koronavirusa.

“Posle prvog talasa sam to temeljno pratio, pa mogu reći i posle drugog, ali tada nije bilo neke velike razlike. Nije bilo toliko brojnog umiranja. Ono što se već tada moglo videti je da među umrlima nisu svi bili ni radno aktivni. Svejedno, to je ekstremno značajno utvrditi koliko je od njih zapravo radilo u crvenoj zoni. Postoji još jedna stvar, svakom pozitivnom se radi takozvano epidemiloološko ispitivanje”, kaže Kon.

Ipak, on ističe da sve saznajnja koja trenutno postoje nisu dovoljna i da je zbog toga potreban ozbiljan pristup ovoj temi.

“Da se vidi koliko je tu zaista bilo stomatologa, onih koji ni na koji način nisu došli u kontakt sa crvenom zonom, koliko je bilo onih za koje znamo da su se zarazili u porodici ili izvan. To se sve da utvrditi, jer epidemiološka ispitivanja su rađena. Još jedna bitna stvar je koliko je lekara započelo pravovremeno da se leči, a koliko nije. Treba uporediti smrtnost zdravstvenih radnika u odnosu na smrtnost svih ostalih iz opšte populacije – da li je tu bilo neke razlike. Zatim, treba ispitivati smrtnost hospitalizovanih po raznim kovid bolnicama”, kaže Kon.

Dodaje i da treba uzeti u obzir i “objektivizirati” opterećenost zdravstvenih radnika.

“To treba analizirati po specijalnostima, to nije jednako. Mi imamo anesteziologe koji su bili maksimalno opterećeni”, konstatuje Kon.

Nagoveštava i da treba utvrditi i dinamiku umiranja zdravstvenih radnika.

“U poslednjih mesec dana je veliki broj njih umro, to treba uporediti sa dinamikom umiranja u opštoj populaciji. Ako se to poklapa, to nije nešto što je neobično. Kada govorimo o umiranju uopšte, to su teme krajnje ozbiljne i neke paušalne procene da je to nastalo iz jedno jedinog razloga, nisu jednostavno prihvatljie. Mora se mnogo dublje to proceniti, objektivizirati. Mi imamo da je bilo masovnog zaražavanja i masovnog umiranja u ovom poslednjem, talasu , pa, nažalost, ne bi treebalo da bude neko iznenašenje da se povećao i broj umirićih zdravstvenih radnika”, navodi Kon.

Primećuje i da je diskutabilno porediti te podatke sa podacima iz regiona i sveta, zato što je, smatra Kon, veliko pitanje koliko ko objavljuje te podatke. Kon Konstatuje da je reč o važnom i etički vrlo bitnom pitanju koje treba analizirati kako ne bi došlo do pogoršanja situacije.

“Mora da se jasno kaže da je to institucionalo obaveza onih koji praktično jesu na izvoru svih podataka. To nije Krizni štab. Krizni štab nalaže da se eventulno tako nešto ispita. Ono što smo mi juče na Kriznom štabu saznali, jer ta tema je bila na Dnevnom redu, a to je da Ministrarstvo zdravlja prati te podatke i da će imati spremne odgovore, s tim što nije rečeno tačno kad”, zaključio je Kon.

Smrt zdravstvenih radnika, bila je samo jedna od tema našeg razgovora sa doktorom Konom. Večeras pročitajte opširniji tekst i odgovore na pitanja o vakcinaciji, odnosima političkog i medicinskog dela Kriznog štaba, kao i o tome do kada će trajati mere i ograničenja koja su nam propisana u borbi protiv korone.