Da li preti novi Lambda soj?

Lambda soj. poznat i kao C.37 ili varijanta sa Anda, prvi put se pojavio u avgustu 2020. u Peruu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je nedavno svrstala taj soj u kategoriju „pod posmatranjem“. Razlog je taj što ova varijanta dovodi do učestalog zaražavanja i pojavljuje se u sve većem broju zemalja. Ovaj soj u Peruu, posle godinu dana od pojavljivanja, dominira sa 82 odsto. Prema pisanju Dojče velea, ovaj soj pojavio se u 29 zemalja, od kojih je sedam latinoameričkih.

Lambda soj otkrio je peruanski mikrobiolog Pablo Cukajama sa svojim timom.

Stručnjaci strahuju da bi ovaj soj mogao da postane problem za ceo svet. Na Univerzitetu u Santjagu uradili su studuju kojom su ispitivali njegovu otpornost na zaštitu koju pružaju antitela. Rezultat je pokazao da je lambda zaraznija i sposobnija da zaobiđe antitela.

Peru koronavirusFoto: EPA-EFE/Paolo Aguilar
Kod lambda soja postoji specifičnost proteina u šiljku virusa, kojim se on kači na ljudsku ćeliju i zaražava je. Zbog toga se, prema rečima Pablo Cukajame, ova soj brže širi od ostalih mutacija.

Simptomi kod lambda soja korone slični su ostalim sojevima. To su temperatura, glavobolja, bol u grlu. Kod nekih se kao simptomi pominju i gubitak čula mirisa i ukusa.

Gama i delta varijanta pripadaju, kao i prethodne varijante alfa i beta, u „zabrinjavajuće sojeve“ (VOC, Variants of Concern). Dokazano je da su zaraznije, teže se suzbijaju i dovode do teških oboljenja. Istu oznaku nosi i lambda.

Hairo Mendez-Riko kaže da je vakcina delotvorno sredstvo protiv mutiranih sojeva.

„Sve odobrene vakcine generalno su efikasne protiv svih varijanti korone koji su u opticaju širom sveta. Nema razloga da pretpostavimo da to nije tako kod soja lambda“, kaže Mendez-Riko, a prenosi Dojče vele.

Da li je lambda soj tek početak? Mnogi naučnici tvrde da će pandemija biti okončana tek kada 80 odsto svetskog stanovništva bude vakcinisano. Do tada će se pojavljivati nove varijante virusa.

„Mada postoji ta mogućnost, trenutno ništa ne ukazuje na to da su varijante opasnije ili da dovode do povećane smrtnosti. Verovatno će korona-virus u svom evolucionom procesu doduše postati zarazniji, ali ne i štetniji za domaćina“, kaže Hairo Mendez-Riko.

Sinofarm vakcina protiv korone, kojom je vakcinisan najveći broj ljudi u Srbiji, štiti od svih mutacija virusa pa i od najnovijeg lambda soja, izjavila je nedavno dr Ana Gligić.

„Sinofarm vakcina pokazala se kao najbolja zaštita bez obzira na mutacije korone zato što je cepivo napravljeno na klasičan način, od celog proteina virusa. Nakon primanja ovog cepiva stvaraju se antitela na proteinske komponente virusa, što praktično znači da antitela neutrališu virus i na taj način štite ljudski organizam kada dođe u dodir s koronom. Prednost ove vakcine jeste što nakon cepljenja dolazi do stvaranja imuniteta na ceo virus, ali i njegove mutacije“, objašnjava dr Gligić za Telegraf.rs, a prenose Novosti.

Ona ističe da razlog za zabrinutost nemaju ni ljudi koji su primili druge vakcine poput Fajzer, Sputnjik ili AstraZeneke, koje su pravljene po drugim metodama, ali sa istim ciljem da se obezbedi zaštita od korone.

„Sve vakcine protiv korone su imunogene i sve su dobre, jedina razlika što ne znamo kako ove rađene po novim metodama, poput Fajzera, reaguju na duge staze i to će biti moguće utvrditi za dve, tri godine. Kod Sinofarm cepiva neutrališuća antitela dostižu maksimum treće i četvrte nedelje nakon revakcinacije, potom imaju manji pad i na tom nivou se zadržavaju“, dodala je dr Gliić za Telegraf.