U planu gradnja novog kontejnerskog terminala u Luci Bar

U dokumentu, koji je Vlada CG usvojila na prošloj sednici, predviđa se da bi čitav posao morao biti završen do 2025. godine i da bi se kontejnerski terminal gradio na bazi koncesija i privatno-javnog partnerstva, pišu Dnevne novine.

U Strategiji nije naveden iznos investicije, ali je sigurno da se radi o više desetina miliona EUR.

Crna Gora bi izgradnjom novog kontejnerskog terminala imala priliku da postane jedna od prvih luka Evrope za brodove koji dolaze iz Azije.

- Time bi se povećao dalji transport roba fider brodovima, železnicom i drumskim saobraćajem prema centralnoj i istočnoj Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji, te jedna od poslednjih luka Evrope na putu ka Dalekom istoku, što bi osim transportne delatnosti luci Bar donelo i šansu za razvoj proizvodnje i pakovanja robe u kontejnerima - navodi se u Strategiji.

Unapređenjem putne i železničke infrastrukture stvorili bi se i odgovarajući uslovi za multimodalni transportni sistem.

- U tom smislu, biće formirano radno telo koje će imati zadatak da prati i koordinira razvoj logističkih aktivnosti preko luke Bar i Crne Gore - kazali su autori Strategije.

Preduzeće Kontejnerski terminal i generalni tereti, koje je izdvojeno iz Luke Bar, kupila je pre sedam godina turska kompanija Global Ports. Turska firma je kupila 62,09% akcija Kontejnerskog terminala za 8,08 mil EUR, ali se ugovorom obavezala na znatno više ulaganja.

Global ports je preuzeo obavezu da u roku od tri godine realizuje investicije u restrukturisanje kontejnerskog terminala, vredne 13,5 mil EUR. Takođe, turska kompanija je bila u obavezi da realizuje i dodatni investicioni program u periodu od pet godina nakon faze restrukturisanja, vredan 7,6 mil EUR.

U planu je otvaranje graničnog prelaza Sukobin za robni promet u cilju bolje saobraćajne povezanosti luke Bar sa zaleđem, navodi se u Strategiji i predlaže postizanje pune iskorišćenosti potencijala Slobodne zone luke kroz podsticanje proizvodne i prerađivačke djelatnosti unutar zone.

Autori Strategije razvoja pomorske privrede veruju da će Crna Gora do 2030. godine povratiti ugled tradicionalno pomorske zemlje, sa značajno osnaženom i konkurentnom pomorskom privredom čiji se razvoj bazira na principima održivosti.