Strabag plaćao srpske zatvorenike manje od evra po satu

U oktobru 2016. godine tim građevinskih radnika koji je radio na obnovi mosta u Knjaževcu, krenuo je na 40 kilometara dug put nazad ka obližnjem Zaječaru. Vozač kombija marke „ford“ u kome su se nalazili radnici, tokom puta je iznenada izgubio kontrolu nad vozilom i udario u betonsku cev.

Ispostavilo se da radnici zaposleni u PZP Zaječar, putarskoj firmi u vlasništvu austrijskog Strabaga, nisu bili jedini u kombiju.

Nebojša Buđelan, šef bezbednosti na radu u PZP Zaječar u tom periodu, seća se da je primio iznenadan poziv od šefa gradilišta oko 19 časova tog dana.

Dežurni poslovođa mu je saopštio da su zajedno sa redovno zaposlenim radnicima na rekonstrukciji mosta u Knjaževcu radili i osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru, kao i da su neki od njih povređeni u saobraćajnoj nesreći.

„Samo što nisam doživeo infarkt kad sam to čuo,“ kaže Buđelan za BIRN.

On ističe i da uopšte nije znao da zatvorenici rade na toj lokaciji zajedno sa redovno zaposlenim i kvalifikovanim građevinskim radnicima PZP Zaječar.

„Ponekad smo angažovali zatvorenike pre toga, ali samo za skupljanje otpada kraj puta ili pranje saobraćajnih znakova. Ovo je bio prvi put da rade isti posao kao i pravi građevinski radnici“, kaže Buđelan.

Okružni zatvor u Zaječaru je za sat rada jednog osuđenika od Strabaga dobijao samo 120 dinara, otkriva BIRN. Po zakonu koji je važio u to vreme, osuđenici su imali pravo na 20 odsto od te sume, odnosno 24 dinara po satu. Takođe, Strabag za njihov angažman nije plaćao poreze i doprinose, što je i predviđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.

„Njihova jedina kvalifikacija je to što su radili za 1000 dinara ceo dan, koliko god to sati bilo“, ističe bivši šef bezbednosti na radu u ispostavi Strabaga.

Austrijska kompanija je u pisanoj izjavi za BIRN potvrdila da je angažovala zatvorenike, ali navode da je sve sprovedeno u skladu sa zakonima u Srbiji.