Stotine otpuštenih radnika u Srbiji u samo nekoliko dana

“Poslodavci nam nisu omogućili rad od kuće koji je i te kako moguć, potrebno je samo da se instalira program. Dolazimo od kuće, iz Grocke, Krnjače, Batajnice, Voždovca, Banjice, okoline Smedereva, nas 70 u kancelariji bez dezinfekcionih sredstava…”

“Moja majka je radila kod privatnika, u butiku 19 meseci i u utorak je dobila momentalni otkaz. Bez ikakvih upozorenja, zakonskih rokova. Plata je svakako bila ispod minimalca, ali pomagala je u izdržavanju studenta”.

“Može li neko da mi objasni kako preživeti ovu situaciju. Ja sam nezaposlen, žena je frizer, ne može da radi, imamo dete 11 godina, da vam ne pričam o svakodnevnim potrepštinama. Mi i možemo trpeti, ali dete ne sme. Pitam se od čega da kupim hleb”.

“Radila sam u Elektrodistribuciji Beograd, 13 godina i šest meseci, isti posao po različitim ugovorima. Dobila sam otkaz 3. marta pod izgovorom da mi je istekao ugovor. Narednog dana, u stalni radni odnos na to mesto primili su momke koji su došli posle mene…”

Ovo je samo deo priča sa mejlova koji su tokom jučerašnjeg dana zasuli redakciju Danasa.

Ljudi se pitaju kako da prežive, javljaju se zbog problema sa poslodavcima i u privatnom i u javnom sektoru iako su za ovaj drugi zvaničnici tvrdili da otkaza neće biti čak ni radnicima kojima tokom vanrednog stanja ističe ugovor.

Da ta tvrdnja nije pouzdana, iskusila je Suzana Kaplarević, koja je u Narodnoj biblioteci u Blacu bila angažovana do 30. aprila, ali je prvog dana po uvođenju vanrednog stanja direktorka došla sa bolovanja kako bi joj uručila otkaz.

“Mogu da vam kažem samo da su to bili privremeni i povremeni poslovi”, rekla je direktorka Slavica Pavlićević, a na konstataciju Danasa da taj ugovor nije istekao, odgovara: “Ja sam vam rekla šta sam imala”.

Komentarišući upravo taj poslednji slučaj, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je to posao za inspekciju jer takve stvari ne bi smele da se dešavaju i da niko nema prava da se sada tako ponaša.

– Nama se javilo i nekoliko prosvetnih radnika koji su radili na zameni, a dobili su otkaz jer su se nastavnici posle više od godinu dana bolovanja, odmah po uvođenju vanrednog stanja vratili na posao, što je za one koji su ih menjali značilo automatski otkaz. Kada je u pitanju privatni sektor, nemamo još velikih prijava, ali recimo u Juri su radnicama koje imaju malu decu rekli jasno da moraju da rade, ako neće mogu da uzmu bolovanje i potom odu iz firme. A to već nije u skladu sa merama koje su predložene, jer se ne traže neka veća prava, nego je reč o višoj sili. Mi ćemo direktno sa inspekcijom raditi da se to ispravi, ne mogu u ovom momentu ljudi da dobijaju otkaze, ni u javnom ni u privatnom sektoru, posebno ne onom koji je koristio velike državne subvencije zbog kojih ima i određene obaveze prema ovom društvu – kaže Orbović za Danas i dodaje da je poseban problem radnika koji su bili angažovani na crno, jer ne postoji mehanizam da se njima pomogne kako bi zadržali radno mesto.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, kaže za Danas da je ovo najbolji test za solidarnost i sposobnost države da omogući građanima da prežive.

– I mi u Uniji primamo brojne primere problema na koji nailaze poslodavci, najviše zanatske radnje i nešto mora vrlo brzo da se uradi kako bi se obezbedio bar minimum mogućnosti da ljudi prežive. Zalažemo se da nema izuzetaka kada je reč u privredi, da ista pravila važe i za državna i za privatna preduzeća. Na primer, kada je objavljeno da jedan od roditelja mora da ostane u kući sa malom decom i da će za to vreme primati normalnu platu, odmah je istaknuta ograda da se to odnosi samo na javni sektor. Znači, onaj ko je imao sreću ili političku vezu da se zaposli negde pri budžetu, on je obezbeđen a drugi neka se snađu – kaže Atanacković i dodaje da država mora odmah ozbiljno da se pozabavi tim primerima, da se obezbedi određeni nivo primanja jer radnicima ne vredi da zadrže ugovore o radu ako firma nema odakle da im isplati platu.