Rio Tinto dogodine počinje izgradnju podzemnog rudnika za eksploataciju jadarita

„U naredne četiri godine biće uloženo 1,5 milijardi evra, od čega je rudarski deo oko 30 odsto, dok je dve trećine industrijsko postorojenje koje je nadzemno u kojima će se dobijati tri proizvoda“, rekla je generalna direktorka Rio Sava Exploration Vesna Prodanović na predstavljanju projekta.

Plan je, precizirala je, da se u Loznici, u okviru projekta „Jadar“, proizvodi borna kiselina i natrijum-sulfat, koji se pored ostalog koriste u industriji stakla, djubriva, deterdženata, kao i litijum-karbonat koji se koristi za proizvodnju baterija za električna vozila.

Navela je i da će litijum-karbonat lako moći da se pretvotri u litijum-hidroksid i litijum-fosfat, što će povećati mogućnost da se pronadju kompanije koje žele da ulože u izgradnju postrojenja za proizvodnju baterija za električne automobile.

Trenutno se radi na izradi tehničke dokumentacije, kupovini zemljišta, izradi Studije o proceni uticaja na zaštitu životne sredine i dobijanju dozvola za gradnju, rečeno je na predstavljanju projekta.

Kako je podsetila, u projeket „Jadar“ do sada je uloženo 250 miliona dolara, a za ovu godinu je opredeljeno dodatnih 200 miliona dolara za razvoj.

Prodanović je objasnila da projekat „Jadar“ podrazumeva pre svega izgradnju podzemnog rudnika.

„To je rudnik 21. veka“, rekla je ona navodeći da će pored ostalog taj podzemni rudnik imati električna vozila, epoksi podove, kancelarije za radnike sa ventilacijom i hladjenjem.

Podsetila je da je mineral „jadarit“, koji je otkriven 2004. godine, novi litijumsko-natrijumski-borosulfat, pronadjen samo u Srbiji.

Nalazište je procenjeno kao jedno od najvećih ležišta litijuma u svetu i predstavlja do 10 odsto ukupnih svetskih ležišta litijuma.

„Nigde u svetu ne postoji ova vrsta stenskog materijala, nazvanog jadarit, po reci Jadar, iz koje se izdvaja litijum“, kazala je Prodanović, navodeći da se zato proces prerade jadra, koji će se primenjivati u Loznici, ne može porediti sa procesima koji se koriste u Južnoj Americi i Australiji.

Istakla je da će Rio Tinto obezbediti održivu investiciju koja će poštovati najstrože kriterijume zaštite životne sredine, koja pored ostalog podrazumeva zaštitu voda, zaštitu od prašine i buke, ali i rekultivaciju deponija koje ostaju posle proizvodnje.

Direktorka Rio Sava Exploration kazala je da je u Australiji, u Melburnu, napravljena manja pilot fabrika u kojoj je sa manjim količinama rude, koja je transportovana iz Srbije, utvrdjen proces izdvajanja iz jadarita.

Prodanović je rekla da je uradjeno više od 2.000 testova.

„Proces do koga smo došli je najbolji mogući sa stanovišta ekstrakcije i smanjenih uticaja na životnu sredinu. Rudarsko-industrijsko postrojenje će biti napravljeno tako da što manje utiče na životnu sredinu i da budućim generacijama obezbedi zdrav život“, kazala je ona.

Dodala je da se u ovoj fazi ne planira samo izvodjenje projekta, puštanje u rad i eksploatacija, već i zatvaranje projekta za 50-ak godina, koliko je planiran rad rudnika.

Do kraja ove godine trebalo bi da se završe tri nove studije o proceni uticaja na životnu sredinu i to za rudnik, postrojenje za preradu minerala i industrijski otpad.

Istaknuto je da je već radjeno mnogo analiza o tome kakvo je stanje životne sredine na terenu, kakav bi uticaj postrojenje moglo da ima na ekologiju, odnosno koje bi mere trebalo preduzeti da do zagadjenja ne dodje.

Rečeno je i da će Rio Tinto na projektu „Jadar“, u delu koji se odnosi na gradjevinske radove, saradjivati sa Behtelom, dok će kompanija Heč raditi projektnu dokumentaciju i studije za proces izdvajanja litijuma.

Rio Tinto postoji već 150 godina, posluje u 36 zemalja, a glavni biznisi su proizvodnja aluminijuma, dijamanata, minerala i rude gvoždja.

U projektima Rio Tintu su od 2008. smanjene štetne emisije za 50 odsto, 76 odsto električne energije se koristi iz obnovljivih izvora, a radi se na tome da do 2050. kompanija posluje u potpunosti bez emisije štetnih gasova, kao i na procesu koji će omogućiti proizvodnju bez otpada koji će se koristiti u daljoj proizvodnji.