Ovu odluku je donela komisija Direkcije za imovinu Republike Srbije, a ukupna cena kompleksa „Žubor” u Kuršumlijskoj banji je 1.415.836 evra. Banjski kompleks „Žubor” u Kuršumlijskoj banji, pored istoimenog hotela čija je površina veća od 16.000 kvadratnih metara, čini i više ugostiteljskih objekata, među kojima su vila „Milica” i restoran „Prepolac”, a predmet prodaje činilo je i 95.900 kvadratnih metara zemljišta.
– Naši ljudi su već obišli Kuršumlijsku banju i u narednom periodu započećemo investiciono ulaganje, kako bi čitav prostor oživeo i sredio se za turiste. Prema prvim procenama, potrebno je uložiti oko 10 do 12 miliona evra, a kompletni radovi bi mogli da se završe do kraja 2020. Ili početkom 2021. godine – kažu nadležni u „Planinci”.
Kućica za termalni izvor u Kuršumlijskoj Banji nije bila predmet prodaje, već će način korišćenja termalnog izvora biti regulisan po Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a naknada u skladu sa Zakonom za korišćenje javnih dobara.
Iako je od 2006. godine, kada je zatvorena, potpuno prepuštena zubu vremena, Kuršumlijska banja je osamdesetih, pa i devedesetih godina važila za najuređenije banjsko lečilište na Balkanu a rehabilitacioni centar „Žubor” je upošljavao oko 130 radnika, dok je godišnje je ovu banju posećivalo više od 10.000 gostiju. U samoj banji, pored nekada najsavremenije opremljenog medicinskog bloka za lečenje reumatskih bolesti i bolesti lokomotornog sistema, postoji više termalnih izvora čija toplota dostiže 64 stepena.
S tih izvora zagrevala se čitava banja, što je predstavljalo veliku uštedu posebno u zimskom periodu. Kuršumlijska banja je jedna od poznatijih iz vremena stare Jugoslavije, a zatvorena je već skoro 14 godina. Delimično RHC „Žubor” bio je u vlasništvu PIO fonda, koji je potraživao 14, 5 miliona evra od „Žubora”. U međuvremenu je i Poreska uprava zatražila 44 miliona dinara neisplaćenog poreza za 2003. i 2004. godinu, kada je MUP Srbije koristio „Žubor”. Epilog zatvaranja jedinog hotela u banji je masovno iseljavanje stanovništva s ovog rubnog područja kuršumlijske opštine, koja se graniči duž 102 kilometara s administrativnom linijom Kosova i Metohije. Malobrojni meštani Kuršumlijske Banje kažu da godinama lepotu ovog kraja kao da niko ne želi da vidi. Dok je hotel „Žubor” radio, dolazili su turisti, ljudi na rehabilitaciju, radila je prodavnica, škola kraj je bio živ. U okolini Kuršumlije, u prečniku od 15 kilometara nalaze se tri banje: Prolom, Lukovska i Kuršumlijska. Za razliku od poslednje, koje je otvorena 1982. godine, a zatvorena tokom 2006. godine, Prolom i Lukovska banja su sve popularnije. One posluju u okviru A. D. „Planinke” iz Kuršumlije i neprestano bogate svoje medicinske i turističke potencijale.
Inače, A. D. „Planinka” je krajem prošle godine na ime bespovratne pomoći od države dobila 1,6 miliona evra za izgradnju hotela „Bela Jela” u Lukovskoj banji. Ovo preduzeće dobiće po Ugovoru sredstva iz državnog budžeta u dve tranše, prvu u 2020. od preko 996.000 i drugu od preko 640.000 evra tokom 2021. godine. Projektom je planirano da investicija izgradnje hotela košta oko 8 miliona evra. U Ugovoru o dodeli sredstava za izgradnju hotela i proširenja kapaciteta Lukovske banje, a u okviru kapaciteta Specijalne bolnice za rehabilitaciju Prolom banja, između ostalog piše da se korisnik pomoći obavezuje da do kraja 2020. godine uposli 70 novih radnika na neodređeno vreme.
Zlatno doba Kuršumlijske Banje započelo je 1922. godine, kada je ukazom Aleksandra Karađorđevića dat status banjskog mesta. Sve do 1941. godine Kuršumlijska Banja bila je jedna od vodećih u Srbiji i važila za mesto za održavanje značajnih manifestacija. Shvatajući značaj lekovitosti banjske vode, vlasti su i nakon Drugog svetskog rata nastavile da ulažu u njen razvoj. Do osamdesetih godina prošlog veka u izgradnju modernog Rehabilitacionog centra i hotela „Žubor” uloženo je tada više od 17 miliona nemačkih maraka. Termalni izvor vode leči reumatizam, ginekološka oboljenja i neplodnost, a povoljno utiče i na neurološka oboljenja.
