Agonija Barske plovidbe

To su podaci iz izvještaja o poslovanju za šest mjeseci ove godine. Ova kompanija dužna je još oko 40 miliona eura za kupovinu dva broda iz 2012. godine, na koje je Vlada Crne Gore dala garanciju, kao i Vladi oko sedam miliona za do sada plaćene rate. Ovaj projekat je guralo Ministastvo saobraćaja i pomorstva na čijem čelu je bio Ivan Brajović, kao kadar tada jedinstvenog SDP-a.

Barska je te godine kupila dva broda od kineske “Poly” grupe preko kredita kineske Eksim banke od 46,4 miliona dolara neto, a sa kamatama i ostalim troškovima taj kredit je bruto vrijedio 59,4 miliona dolara. Od ovog kredita zaključno sa julom ove godine vraćeno je 14,32 miliona dolara, od čega je kompanija platila 7,57 miliona a iz državnog budžeta 6,75 miliona dolara. U julskoj rati od dva miliona dolara, kompanija je učestvovala sa svega 245 hiljada dolara. Preostali dio duga od oko 45 miliona dolara, vraćaće se do 2032. godine.

Revizor BDO je u svom izvjaštaju na prošlogodišnje poslovanje kompanije, naveo da je kompanija na kraju prošle godine imala nepokriveni gubitak od 13,7 miliona eura i da je na taj dan kratkoročne obaveze društva bile veće od njenih ovrtnih sredstava za 5,6 miliona eura.

“Ovi događaji i uslovi ukazuju na postojanje materijalno značajne neizvjesnosti koja može da izazove značajnu sumnju u sposobnost društva da nastavi poslovanje po načelu stalnosti”, upozorava BDO.

Prije kupovine brodova, na kraju 2011. godine, vrijednost kompanije bila 14,07 miliona eura, a sada je u minusu 3,35 miliona eura, što znači da je Barska plovidba pretrpjela štetu od 17,4 miliona eura. Poslovne odluke donosili su predstavnici države koja ima 52 odsto kapitala. Manjinski akcionari sa 48 odsto vlasništva pretrpjeli su veliku štetu jer su njihove akcije praktično obezvrijeđene, iako nijesu učestvovali u donošenju ove odluke već su upozoravali na njenu štetnost.

Osim što je kupovina dva broda na ovaj način bila loša poslovna odluka, u pitanju je i njena zakonitost. Odluku o zaduženju iz 2012. godine donio je samo odbor direktora, iako u Zakonu o privrednim društvima i Statutu kompanije piše da za zaduženja preko 20 odsto kapitala kompanije odluke donosi Skupština akcionara.

Kršenje ovog člana zakona smatra se krivičnim djelom - zloupotreba poslovanja u privrednom poslovanju za koji je zaprijećena kazna od dvije do deset godina zatvora. Skupština akcionara nikada nije potvrdila odluku o zaduženju. Ovo potencijalno krivično djelo zastarijeva za deset godina, odnosno ostale su još dvije godine.

Na Skupštini akcionara Barske plovidbe koja je prvo trebalo da se održi u junu, a zatim je održana 24. jula ove godine, manjinski akcionar sakriven iza kastodi računa CKB banke, je predao zahtjev da se raspravlja o odluci o ovom zaduženju. On je tražio da se konstatuje ovo zaduženje, kao i da se odredi rok od 30 dana da Odbor direktora predloži način izmirenja duga. Skupština je odbila ovaj predlog.

“Vijesti” su Barskoj plovidbi poslali pitanja o ovom predlogu malog akcionara, spornoj odluci o zaduženju iz 2012. godine, kako kompanija namjerava da ubuduće vraća ovaj dug i kakva je budućnost kompanije. Na pitanja je u ime kompanije odgovorio njen izvršni direktor Tihomir Mirković.

On je kazao da predlog ovog manjinskog akcionara na Skupštini jednoglasno nije usvojen, ali nije odgovorio na dio pitanja šta bi to značilo za kompaniju. Nije odgovorio ni da li je spornu odluku iz 2012. godine donio samo odbor direktora, bez zakonski potrebne saglasnosti Skupštine akcionara.