Van mera za smanjenje zagađenja ostaće ubedljiva većina građana koji i voze najveće zagađivače, starije automobile jer nemaju novca za one sa novijim motorom.
Zbog toga su planirane mere koje je pre dva dana najavio ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, prilično hladno primljene u stručnim krugovima gde veruju da je to ipak prvi korak i da će naredni potezi vlasti obuhvatiti i stimulacije za nabavku i korišćenje vozila na metan ili tečni naftni gas, koja su daleko čistija.
Podsećaju i da saobraćaj sa tek sedam do osam odsto učestvuje u ukupnom zagađenju vazduha, pa bi efikasnije mere trebalo ipak usmeriti na glavnog generatora – industriju i domaćinstva.
– Hibridna vozila, u nekoliko kombinacija elektromotora i motora sa unutrašnjim sagorevanjem, već su odavno prisutna kod nas i ona su naročito pogodna za gradske prilike, gde smanjuju potrošnju fosilnog goriva pa im je emisija ugljen dioksida već sada ispod 100, što će biti sledeća direktiva EU. Zbog toga i gotovo da nema proizvođača koji nije plasirao na tržištu neke od ovakvih modela. Oni to i moraju jer čitav njihov asortiman utiče na konačni, flotni prosek emisije štetnih gasova. Kada je reč o električnom automobilu, on dok se vozi uopšte ne emituje CO2, ali je proizvodnja baterija na koje radi izuzetno prljava tehnologija kao što je u većini sredina to i sama proizvodnja struje, pa bi korist na jednoj napravila veću štetu na drugoj strani. Uz to, hibridi svoj elektromotor pune tokom vožnje dok bi za električne to zahtevalo jako razvijenu infrastrukturu jer je za jedno punjenje potrebno najmanje pola sata – objašnjava za Danas Aleksandar Uglješić, osnivač sajta Dmotion.com specijalizovanog za automobilizam.
On naglašava da bi najbolja opcija bilo vozilo na metan, CNG, jer se taj gas bez prerade uzima iz prirode. Ipak, on nije zaživeo jer ne samo da nedostaju punionice boca, nego je oprema za rad motora prilično teška. Takođe je dobra opcija i tečni naftni gas, TNG jer iako se on pravi, sagorevanje mu je takođe čisto, a instaliranje jednostavnije, kaže Uglješić i napominje da bi podsticajne mere ipak trebalo pre usmeriti ka tim kategorijama vozila, koje su dostupnije prosečnom kupcu a znatno efikasnije smanjuju emisiju štetnih gasova.
Prema rečima našeg sagovornika, ni iznos koji bi država eventualno izdvojila za nabavku novih ekoloških vozila ne bi smeo da bude jedina mera.
