GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Usvojen zakon o rehabilitaciji; protiv SDP i Jerkov

Usvojen zakon o rehabilitaciji; protiv SDP i Jerkov
SKUPŠTINA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 05.12.2011 / 13:31
Autor: SEEbiz / Tanjug
BEOGRAD - Skupština Srbije usvojila je danas nova zakonska rešenja o rehabilitaciji prema kojima će to pravo imati građani za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu ratni zločinci, ali ne i pripadnici okupacionih snaga i kvislinških formacija tokom Drugog svetskog rata koji su počinili ratni zločin.

Donošenje zakona podržao je 121 poslanik iz vladajuće većine, a protiv su bila četiri poslanika SDP Rasima Ljajića, kao i poslanica LSV Aleksandra Jerkov, dok je lider te stranke Nenad Čanak bio uzdržan.

Poslanik SDP Meho Omerović izjavio je novinarima u pauzi sednice da je "nažalost" zakon prošao u skupštini i da svi oni koji su za njega glasali treba da se "zamisle u nekom od narednih perioda, kada budu odvajali novac od svojih plata za potomke onih koji su sarađivali sa okupatorom".

Omerović je naveo i da se pokazalo da taj zakon "nema nikakve veze" sa onim što je uslov za sticanje kandidature za EU, kao što je to pokušao da prikaže u javnosti njegov predlagač i naveo da su poslanici SDP glasali protiv, jer nisu mogli da dozvole da se rehabilituju oni koji su sarađivali sa okupatorom tokom Drugog svetskog rata.

Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Laslo Varga pozdravio je danas usvajanje Zakona o rehabilitaciji, jer je time "ispravljena nepravda" učinjena donošenjem Zakona o restituciji.

Varga je novinarima u skupštini rekao da je Zakonom o restituciji deo mađarske zajednice u Vojvodini kolektivno proglašen odgovornim za dešavanja tokom Drugog svetskog rata.

"Usvajanjem Zakona o rehabilitaciji pitanje restitucije i rehabilitacije vraća se na teren individualne odgovornosti", rekao je Varga.

Varga je izrazio zadovoljstvo jer je zakon usvojen u nepromenjenoj formi i jer su "do poslednje tačke i zareza" ispunjeni zahtevi SVM-a.

"Suština zakona je da niko ko u Drugom svetskom ratu nije počinio ratni zločin neće biti isključen iz procesa restitucije, a svi protiv kojih je učinjena nepravda imaće pravo na pokretanje postupka rehabilitacije", rekao je Varga.

Omerović je podsetio da su uložili 17 amandmana na zakon i da nijedan nije prihvaćen i rekao da je iznenađen što su poslanici Liste za Sandžak glasali za taj zakonski predlog ", kada znaju kakvi su zločini počinjeni u Sandžaku tokom Drugog svetskog rata".

"Ne želimo da u 2011. godini neko one koji su izgubili Drugi svetski rat, koji su od početaka sarađivali sa okupatorom, sada jednim zakonom proglasi za pobednike. To bi naprosto bilo skrnavljenje istorije i dvostruko ubijanje žrtava", smatra Omerović.

Prema njegovim rečima, razlog za protivljenje usvajanju tog zakona je i što osiromašena Srbije nema sredstava da isplaćuje novčane nadoknade potomcima onih koji su sa okupatorom sarađivali.

Pravo na rehabilitaciju imaju oni koji se u skladu sa zakonom i drugim propisima, smatraju borcima narodnooslobodilačkog rata, ali to pravo nemaju oni koji su za vreme Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije nastradali u oružanim sukobima kao pripadnici okupacionih oružanih snaga i kvislinških formacija.

Tako ne mogu biti rehabilitovani oni koji su odlukom vojnog suda ili drugog organa pod kontrolom Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije od dana oslobođenja određenog mesta proglašeni za ratne zločince ili učesnike tih zločina, ili su ih sudovi i drugi organi bivše Jugoslavije proglasili ratnim zločincima.

Međutim, iz toga se izuzimaju oni koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona rehabilitovani, oni koji budu rehabilitovani u skladu sa ovim zakonom, kao i oni za koje se u postupku rehabilitacije utvrdi da nisu izvršili, odnosno učestvovali u izvršenju ratnih zločina.

Danom oslobođenja smatra se dan kada su pripadnici Narodno-oslobodilačkog pokreta počeli efektivno da obavljaju vlast u određenom mestu bez prekida.

Takođe, pravo na rehabilitaciju imaju oni kojima je uskraćeno neko pravo sudskom ili administrativnom odlukom organa Srbije, vojnih i drugih jugoslovenskih organa, ako su imala ili imaju prebivalište u Srbiji ili državljanstvo Srbije, kao i oni koji su oštećeni odlukom donetom protivno načelima pravne države i standardima ljudskih prava i sloboda.

Rehabilitovani će imati pravo na poseban penzijski staž u trajanju od najmanje osam godina, mesečnu novčanu naknadu u visini polovine prosečne plate u Srbiji, zdravstvenu zaštitu, pravo na vraćanje konfiskovane imovine ili obeštećenje za tu imovinu, pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu, odnosno rehabilitaciono obeštećenje.

Rehabilitacija, kako se navodi, može biti po sili zakona, gde sud konstatuje da je neko rehabilitovan po sili zakona, ili sudska kada ga sud svojom odlukom rehabilituje.

Prvobitnim tekstom zakona nije bilo zadovoljno nekoliko stranaka vladajuće većine, zbog čega ga je Vlada Srbije u septembru povukla iz procedure, a njihove primedbe su se odnosile na ulogu Ravnogorskog pokreta u Drugom svetskom ratu, kao i pravo na restituciju onih koji su prisilno učestvovali na strani okupacionih snaga.

Policijski službenici ubuduće će imati pravo na naknadu za prekovremeni i noćni rad, kao i za rad na praznik, utvrđeno je izmenama Zakona o policiji koje je Skupština Srbije danas usvojila.

Izmenama Zakona predviđeno je da u slučaju smrti policijskog službenika koja je nastupila kao posledica povrede na radu, profesionalnog oboljenja ili opasne pojave, njegova porodica ima pravo na jednokratnu novčanu pomoć u visini od 36 prosečnih plata u MUP-u.

Utvrđeno je da policijskom službeniku u slučaju privremene nesposobnosti za rad zbog bolesti ili povrede na radu pripada naknada plate u iznosu pune zarade koju bi primio da radi.

Zaposleni imaju pravo na naknadu plate u visini osnovne plate za vreme održavanja trudnoće, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, odsustvovanja sa rada na praznik ili kad službenik odbije da radi ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog nesprovođenja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad.

Zaposleni imaju pravo na platu koja se sastoji od osnovne plate, dodatka na platu od 0,4 % od osnovne plate, kao i poreza i doprinosa iz plate.

Osnovna plata sastoji se od osnovice, koju utvrđuje vlada i osnovnog i dodatnog koeficijenta koji, u odnosu na zvanje, radna mesta, posebne uslove rada, opasnost i odgovornost posla, utvrđuje ministar.

Dodatni koeficijent uvećava platu za 30 do 50 % u odnosu na plate drugih državnih službenika, a uz saglasnost Vlade za pojedine kategorije zaposlenih mogu se utvrditi dodatni koeficijenti koji omogućavaju povećanje i za više od 50 %.

Izmenama Zakona o policiji omogućeno je i da građani sa dvojnim državljanstvom mogu da se zaposle u MUP-u.

Policijski službenik ili drugi zaposleni u policiji, kako je utvrđeno, ne mogu obavljati poslove ili samostalnu i svaku drugu delatnost koji su nespojivi sa poslovima policijskog službenika.

Radni odnos policijskom službeniku prestaje kad se utvrdi da su podaci o ispunjenju uslova za rad lažni, ako je radio poslove koji su nespojivi sa policijskim ili ako je pravosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.

Izmenama je utvrđeno i da policijski službenik ima pravo da zadrži osobu koja remeti ili ugrožava javni red najduže do 24 sata.

Skupština Srbije usvojila je i izmene Zakona o vanrednim situacijama koje povećavaju ovlašćenja štabova za vanredne situacija na svim nivoima, čime se, kako je naveo predlagač, uspostavlja Nacionalna platforma za smanjenje rizika od katastrofa u skladu sa standardima Ujedinjenih nacija.

Izmenama su proširena ovlašćenja Republičkog štaba za vanredne situacije čime je omogućeno da to telo bude nacionalna institucija za koordinaciju, rukovođenje i upravljanje vanrednim situacijama.

U skupštini je prekinuto glasanje o Izmenama zakona o državnim i drugim praznicima, pošto je svih pet poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) napustilo skupštinsku salu.

Kako je novinarima objasnio poslanik LSV Bojan Kostreš, ta stranka traži da 21. oktobar bude dan sećanja na sve, a ne samo srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, kao što je predviđeno Izmenama zakona.

On je rekao i da se o tome vodi konsultacije i da očekuje da će se problem razrešiti.

U Skupštini Srbije u toku je glasanje o više zakonskih predloga, među kojima su i nova zakonska rešenja o državnim i drugim praznicima... posle čega će se raspravljati o reizboru aktuelnog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.

Poslanici će se najpre izjasniti o ukupno 20 zakonskih predloga i drugih akata koji su na dnevnom redu tekuće, treće sednice jesenjeg zasedanja, a zatim započeti novu sednicu, sa samo jednom tačkom dnevnog reda - reizboru Šabica.

Ponovni izbor Šabića na tu funkciju republičkom parlamentu predložio je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje, a takvo rešenje podržale su poslaničke grupe "Za evropsku Srbiju", SPS-JS, URS, LDP.

Izmenama Zakona o državnim i drugim praznicima predviđeno je uvođenje još tri nova praznika: 11. novembar - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji će se obeležavati neradno, 21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno, kao i 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, koji će se obeležavati radno.

Vlada Srbije je predložila i da se državni praznik Sretenje - Dan državnosti Srbije, osim 15. februara, praznuje i narednog dana 16. februara.

Pored tih, poslanici će se izjasniti i o izmenama zakona o vanrednim situacijama, o policiji, o platama u državnim organima i javnim službama, o biocidnim proizvodima, o hemikalijama

Poslanici su treću sednicu u okviru jesenjeg zasedanja započeli 22. novembra.

Tagovi: Skupština Srbije, Zakon o rehabilitaciji, SDP, Jerkov
PROČITAJ I OVO
Jay-Z ulaže u rizični kapital u sektoru marihuane
INVESTICIJE
Jay-Z ulaže u rizični kapital u sektoru marihuane
LOS ANGELES - Američki raper i producent Jay-Z, suprug pjevačice Beyonce, osnovao je investicijski fond s 10 milijuna dolara kako bi podupirao mala poduzeća u sektoru marihuane u vlasništvu Afroamerikanaca.
Beogradska berza: Slab promet i pad indeksa
CLOSING BELL BSE
Beogradska berza: Slab promet i pad indeksa
BEOGRAD – Na Beogradskoj berzi su danas pali i promet i indeksi, nakon kratkotrajnog oporavka zabeleženog u sredu.
Hanfa: Donesena odluka o referentnom i zajamčenom prinosu obveznih mirovinskih fondova za 2020.
ODLUKE
Hanfa: Donesena odluka o referentnom i zajamčenom prinosu obveznih mirovinskih fondova za 2020.

ZAGREB - Na ovotjednoj sjednici Upravnog vijeća Hanfe donesena je odluka o referentnom i zajamčenom prinosu obveznih mirovinskih fondova za 2020. godinu.

Zagrebačka burza: Turistički sektor pod pritiskom, indeksi pali
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Turistički sektor pod pritiskom, indeksi pali
ZAGREB - Na Zagrebačkoj burzi je u četvrtak vladalo negativno raspoloženje među investitorima, indeksi su zaključili u crvenom teritoriju, a najviše na udaru su se našle turističke dionice.
Cavtat u izboru za najbolju europsku destinaciju 2021.
RANGIRANJA
Cavtat u izboru za najbolju europsku destinaciju 2021.
CAVTAT - Europska organizacija European Best Destinations (EBD) i ove je godine organizirala izbor za najbolju europsku destinaciju, a na popisu se među nominiranih 20 europskih destinacija našao i Cavtat.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE