GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Srbija ima 10% svetskih rezervi litijuma

Srbija ima 10% svetskih rezervi litijuma
RESURSI
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 02.12.2020 / 13:12
Autor: SEEbiz / Blic biznis

BEOGRAD - Potražnja za litijumom konstantno raste širom sveta, pogotovo otkako se proizvođači automobila sve više orijentišu na električna vozila koja napajaju upravo litijum-jonske baterije.

Tako i Kalifornija želi da njena Imperial Valley postane “Litijumska dolina”, i to je za njih, prema informacijama koje su juče i zvanično objavljene, “novo zlato”.

Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija, Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugali i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se upravo u Srbiji. Tako bi ovaj alkalni metal lako mogao da postane i “srpska nafta”, jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto njegovih svetskih rezervi. U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i “zlatom 21. veka”, pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji, a mnogi i metalom čija je eksploatacija jako komplikovana.

Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. “Blumberg” je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.

Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.

Stručnjaci navode da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.

Prema dostupnim informacijama, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen. Iz Vlade je u više navrata izjavljivano da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma. Napomenjano je i da je ekstrahovanje litijuma komplikovano, a doneta je i odluka da se litijum ne izvozi slobodno.

Upravo u tom pravcu se kreću i očekivanja meštana Loznice i okoline. Naime, meštani se nadaju da bi uz eksploataciju i preradu rude u njihovom kraju mogli da se izgrade i proizvodni pogoni, a to bi značilo i nova radna mesta.

Iz Nemanjine 11 početkom ove godine pominjali su kompaniju ‘Rio Tinto’, s pričom da je namera da se ovde preseli njihov razvojni centar koji je trenutno u Australiji, kao i da u Srbiji budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja.

Drugi korak bi bio lociranje trećeg važnog partnera u celoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija baterije ili električne automobile.

Vlada Srbije u martu je uredbom utvrdila Prostorni plan područja za eksploataciju i preradu minerala jadarit – “Jadar”. Ovaj dokument je planski osnov za razvoj rudnika, industrijskog postrojenja i neophodne infrastrukture, kao i za zaštitu, korišćenje i uređenje prostora posebne namene “Jadar”.

Područje prostornog plana je 293,9 kvadratnih kilometara na teritoriji Loznice i Krupnja, a samo ležište jadarita locirano je u dolini reke na poljoprivrednom zemljištu. Mineral je na dubini od 100 do 720 metara.

Prema ovom dokumentu, zona rudarskih aktivnosti prostiraće se na 854,8 hektara, zona proizvodno-industrijskih aktivnosti biće na površini od 646,5 hektara, dok će za deponovanje industrijskog otpada, izgradnju pristupnih saobraćajnica i prateće infrastrukture biti korišćena zona od 358,5 hektara.

Tagovi: litijum, litij, litij-ionska baterija, Vlada Srbije, Rio Tinto
PROČITAJ I OVO
CLIA: Industrija krstarenja vidi znakove optimizma
KRUZERI
CLIA: Industrija krstarenja vidi znakove optimizma
ZAGREB - Industrija krstarenja vidi znakove optimizma jer se nakon lanjskog prekida prometa zbog pandemije ove godine kruzeri postupno vraćaju, pa i na hrvatski Jadran, dok se oporavak i jači promet očekuje 2022. i 2023., kaže za Hinu direktorica međunarodnog udruženja CLIA za istočni Mediteran Maria Deligianni.
Srpsko maloprodajno tržište raste, Delhaize na vrhu
MALOPRODAJA
Srpsko maloprodajno tržište raste, Delhaize na vrhu
BEOGRAD - U Srbiji ukupno tržište maloprodaje, prema Nielsen panelu maloprodaje, ostvarilo je rast od 4,8 posto u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu i iznosi oko 4,8 milijardi eura, navodi magazin InStore u svom štampanom izdanju.
Ministarstvo: Opoziv sladoleda Snickers, Twix, Bounty i M&Ms peanut
SLADOLED
Ministarstvo: Opoziv sladoleda Snickers, Twix, Bounty i M&Ms peanut
ZAGREB - Ministarstvo poljoprivrede u petak je izvijestilo potrošače o opozivu četiriju vrsta sladoleda u različitim pakiranjima, zbog utvrđenog pesticida etilen oksida u aditivu koji se koristi u procesu njihove proizvodnje.
Zagrebačka burza: Atlantska plovidba poletjela na krilima odličnih rezultata
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Atlantska plovidba poletjela na krilima odličnih rezultata
ZAGREB - Na Zagrebačkoj burzi indeksi u petak su blago kliznuli, uz pojačani promet jer su investitori pojačano trgovali s dionicama kompanija koje su objavile financijska izvješća.
Beogradska berza: Akcije fabrike MIN DIV iz Svrljiga prodate za 18,6 miliona dinara
CLOSING BELL BSE
Beogradska berza: Akcije fabrike MIN DIV iz Svrljiga prodate za 18,6 miliona dinara
BEOGRAD - Kraj trgovačke nedelje na Beogradskoj berzi obeležio je oporavak prometa, najvećim delom generisan na MTP tržištu prodajom akcija fabrike vijaka i delova za šinskih vozila MIN DIV iz Svrljiga, dok su berzanski indeksi stagnirali drugi dan uzastopno.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE