GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Sekularna država najbolji "lek" za strah od izbeglica

Sekularna država najbolji
PROTIV STRAHA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 26.08.2015 / 15:09
Autor: za strah od izbeglica
KOLUMNA - U jednom predgrađu Montreala, roditelji muslimani tražili su da se u svim školskim kantinama zabrani služenje svinjetine. Gradonačelnik tog mesta, Dorvala, odbio je i pritom naložio jednom službeniku gradske većnice da pošalje obaveštenje, odnosno objašnjenje svim roditeljima.
“Muslimani moraju da razumeju,” pisalo je u obaveštenju, “da su oni ti koji treba da se prilagode Kanadi i Kvebeku, njihovim običajima, tradicijama, načinu života, zato što je to mesto gde su odabrali da imigriraju.”

“Moraju razumeti da se moraju integrisati i naučiti da žive u Kvebeku. Moraju razumeti da su oni ti koji moraju da menjaju svoj način života, a ne Kanađani, koji su ih velikodušno primili i prihvatili. Moraju razumeti da Kanađani nisu ni rasisti ni ksenofobi i da su primili mnoge imigrante i pre muslimana,” stoji u pismu.

“Ali, kao ni ostali narodi, ni Kanađani ne žele da se odreknu svog identiteta i svoje kulture. Ali, iako Kanada i Kvebek imaju hrišćansku kulturu, s božićnim drvcima, crkvama i vrerskim praznicima, religija mora ostati u domenu privatnog. Stoga gradska većnica Dorvala ima pravo da odbije bilo kakve ustupke islamu. Za muslimane kojima ne odgovara sekularizam i kojima se ne dopada način života u Kanadi, postoji 57 lepih muslimanskih zemalja na svetu, većina njih su nedovoljno naseljene i spremne da ih prihvate svojim raširenim halal rukama,” navodi dalje gradska većnica.

“Ukoliko ste svoju zemlju napustili da biste došli u Kanadu, a ne u neku drugu muslimansku zemlju, to je zato što ste smatrali da je život u Kanadi bolji nego na drugim mestima. Zapitajte se, samo jednom, zašto je život u Kanadi bolji nego tamo odakle ste došli? Kantina koja služi svinjetinu deo je tog odgovora.”

Danas, kada je Evropa suočena s ogromnim prilivom izbeglica i drugih migranata iz Azije i Afrike, mnogi Evropljani, pa među njima i mi, Srbi, postavljamo pitanje, šta će biti sa nama, sa našom kulturom, našim načinom života? Hoće li kraj svake crkve nići džamija? Hoćemo li prestati da pišemo ćirilicom, da bi smo se svi mi, građani Srbije raznog porekla, bolje sporazumevali i lakše čitali? Da li će nam neko sutra zameriti to što nosimo mini suknje? Hoće li nama, ženama, ukinuti zakonsku ravnopravnost s muškarcima? Hoćemo li ozakoniti poligamiju?

Odgovor je vrlo jednostavan i gradonačelnik malog Dorvala u Kvebeku već ga je dao.

Ukoliko je evropska kultura toliko slaba, bezvredna i ništavna, onda će je zaista preplaviti islam i dogodiće se upravo ono što je Mišel Uelbek opisao u romanu “Pokoravanje”. Ali, u “Pokoravanju” nije jasno, da li je “negativac” rastući islam, ili je to pak impotentna evropska kultura?

Još se impotentnijim čine naše male evropske kulture, ograničene na prostore od svega nekoliko miliona ljudi, oslonjene na dijalekte u nestajanju i na šarolike tradicije satkane od desetina različitih  i često suprotstavljenih uticaja, nalik pirotskom ćilimu. Sva naša mala društva na prostoru koji je nekad činio veliku Jugoslaviju uvek su se teško nosila i zazirala od “dođoša”, pa bili oni sefardski Jevreji iz daleke Španije, “naši” Ličani, prognanici sa Kosova ili pak pridošlice u grad iz susednog sela.

A za sva ta društva i za tu našu kulturu, ili kulture, jedini je spas u integraciji. Evo jednog svežeg i svima bliskog primera: nije Arsen Dedić bio veliki zato što je rođen kao Arsenije, što pojedini mediji u Srbiji vole da istaknu. Nije on bio “šibenski Miroslav Ilić”, da se prosto izrazim. Bio je veliki zato što je pre svega bio svoj, naravno, a zatim i deo kulture u kojoj je rođen i u kojoj je živeo, neraskidivo vezan za Dalmaciju, pa Zagreb i hrvatsku kulturu. Tim, tipičnim zvucima za to podneblje odiše njegova muzika, tamošnjim govorima obojena je njegova poezija i upravo zato što je autentično svoj, razumljiv je svima nama. Naravno, to ne znači da je trebalo da se Arsen Dedić bilo čega “odriče”, kao što se ni nije, ili da se na bilo koji način “deklariše”, on je jednostavno bio to što je bio. Isto važi i za, recimo, Danila Kiša: ma koliko mu dežurni brojači krvnih zrnaca isticali jevrejsko i crnogorsko poreklo, Kiš je autentični proizvod srpske kulture, čiji je jezik tako blistavo koristio za svoja dela, i vojvođanskih iskustava u koja su njegova dela uronjena.

I njihovi roditelji su, kao i moji, kao i vaši, u nekom trenutku od nekud došli. Svi smo dođoši i svi smo se, u nekom predačkom kolenu, navikavali na život u novoj sredini. S majčine strane, ja sam Beograđanka u valjda petom kolenu, ne znam tačno, ne pamtimo toliko daleko. Ali, eto, sudbina me je dovela u Zagreb, gde sada provodim polovinu vremena i tamo sam neka dotepenka, kako oni zovu dođoškinje. Sigurno među porodicom ili prijateljima imate nekog ko je nekud daleko otišao, ili pak došao izdaleka u vaš grad. Jedini način opstanka je uklapanje i utapanje u kulturu koju ste za svoj život izabrali.

Hoćemo li biti u stanju da integrišemo ove nove pridošlice koje svakodnevno gledamo na televizijskim ekranima? Neke od izbeglica koje defiluju “balkanskom rutom” siguno će ostati ovde. Nismo se do sada pokazali vešti u integraciji, čak ni sa pripadnicima sopstvenog naroda, a kamoli strancima. To je direktan odraz slabosti našeg društva i slabosti naše kulture. Deo razloga je i u tome što mnogi, recimo, u Beograd nisu došli zato što su želeli baš u Beogradu da žive, nego zato što su morali. Makar se tako ponašaju. I oni, a i mi, koji treba da ih prihvatimo.

Kada postanemo svesni činjenice da smo svi slobodni da živimo gde god hoćemo i da ta naša odluka znači da smo odabrali baš to drušvo i baš tu kulturu, počećemo da se integrišemo i da se prihvatamo. A za to nam je potreban sekularizam. Što kaže gradonačelnik Dorvala, religija mora da ostane u domenu privatnog. Ono što je javno, ili, da upotrebim zastareli, ali ovde adekvatni izraz, društveno, to pripada svima nama, a istovremeno je i izraz ovdašnje, naše kulture i načina života. U tome je lepota sekularizma – budi šta god hoćeš, veruj u šta god hoćeš, ali za svoj groš! Zato smatram da smo već previše ustupaka učinili verskim zajednicama, uključujući većinsku, i zato smatram da bi te povlastice trebalo preispitati. Radi odbrane sekularizma.
Je li vam sada jasno da nikakvog straha od stranaca, dođoša, muslimana (…nastavi niz) ne treba da bude?

Ako znamo šta je naša kultura, ako je imamo, ako je negujemo, pridošlice će se u nju integrisati i možda dodati još jednu nijansu našem pirotskom ćilimu. Ako je nemamo, ako je krhka, impotentna, na samrti… onda joj nema spasa, sa izbeglicama ili bez njih. Onda je svejedno u kakvoj će se bogomolji moliti oni koji će za dvesta godina živeti na ovom prostoru, kako će biti obučeni i da li će smeti da, recimo, voze automobile.

Tagovi: izbeglice, izbjeglice, migranti, Arsen Dedić, Montreal, Kanada, kultura, sekularna država
PROČITAJ I OVO
Zagrebačka burza: Valamar pod pritiskom, Podravka ima podršku investitora
TJEDNI PREGLED ZSE
Zagrebačka burza: Valamar pod pritiskom, Podravka ima podršku investitora
ZAGREB - Slabašan promet i blagi pad CROBEX-a obilježili su ovotjedno trgovanje na Zagrebačkoj burzi.
Istarski vinari: Hvala Vučiću na reklami, u Srbiji vole malvaziju
REAKCIJE
Istarski vinari: Hvala Vučiću na reklami, u Srbiji vole malvaziju
PULA - Reklama, ovo nam je definitivno i jedna vrsta reklame... – smije se Nikola Benvenuti, istarski vinar i predsjednik udruge vinogradara Istre Vinistra, komentirajući izjavu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se u intervjuu za sarajevsku televiziju iznenada okomio na istarsku malvaziju, kazavši da je to loše vino koje ništa ne valja.
Međunarodni drumski transport smanjen između 20 i 30 odsto
OŠTAR PAD
Međunarodni drumski transport smanjen između 20 i 30 odsto
BEOGRAD - Međunarodni drumski transport smanjen je za 20-30 odsto, kaže predsednik poslovnog udruženja "Međunarodni transport" Neđo Mandić i dodaje da srpske prevoznike trenutno najviše muči neusklađenost izvoza i uvoza, zbog čega se dešava da moraju iz inostranstva da se vrate prazni.
Amerikanci zapanjeni: Kineska ratna mornarica sada je jača od američke
PREOKRET
Amerikanci zapanjeni: Kineska ratna mornarica sada je jača od američke
PEKING - Ono što se još oorije deset godina činilo nemogućim, sad se ostvaruje. Kineska ratna mornarica, naime, jača je od američke, piše CNN.
Tehnološke dionice u defanzivi, ciklički sektori na meti kupaca
TRŽIŠTE KAPITALA
Tehnološke dionice u defanzivi, ciklički sektori na meti kupaca
ANALIZA - Moglo bi se očekivati da će Fed povećati otkup obveznica jer će njihovi prinosi rasti još i više, ali predsjednik Feda Jerome Powell rekao je ovoga tjedna da za sada to ne planira.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE