GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Raste potražnja za zlatom

Raste potražnja za zlatom
ZLATNA GROZNICA
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 05.08.2011 / 10:43
Autor: SEEbiz/Tanjug
Zlato ne donosi nikakve kamate, leži negde sklonjeno, postoji opasnost kradje i neobradjeno teško da bilo čemu služi. Unca zlata deluje prilično nezanimljivo, teška je 31 gram, kao dva reda table čokolade - i uprkos svemu na ceni je većoj nego ikada, konstatuje Dojče Vele.
Berlin - Već godinama cena zlata zna samo za jedan pravac - naviše.

Prvo su zlato kupovali samo privatni i institucionalni investitori, sada su se na tržištu kao viliki kupci pojavile i centralne banke.

„Zlato je uvek na ceni u vremenima krize ili kada ljudi očekuju krizu. S obzirom na finansijsku situaciju mnogih zemalja takvu krizu ljudi sada očekuju“, kaže Fridrih fon Mecler, vlasnik privatne banke Mecler čije je sedište u Frankfurtu na Majni.

Uplašeni od dužničke krize koja preti Evropi i političke nestabilnosti u SAD, mnogi investitori beže u navodno sigurnu luku: trenutno unca zlata košta više od hiljadu i po dolara i dvostruko je skuplja nego pre dve godine.

„Zlato trenutno deluje kao čvrsta stena u buri. Mislim da će biti na ceni sve dok ne budu rešene dužničke krize u Evropi i SAD“, procenjuje Eugen Vajnberg, analitičar tržišta sirovina u Komercbanci.

Rastu cena najviše doprinose centralne banke. Tako je meksička centralna banka nedavno kupila sto tona zlata, a rezerve zlata povećavaju i Kina, Rusija, Tajland i druge zemlje ubrzanog razvoja. S druge strane, razvijene zemlje su prestale da prodaju zlato.

SAD imaju rezerve zlata od 8.133 tone, Nemačka ima 3.401 tonu. Ukupno, procenjuje se da centralne banke imaju rezerve od 27.300 tona zlata, a ako se uračunaju i rezerve MMF i bazelske Banke za poravnanja onda je to 30.800 tona - petina od ukupno 165.000 tona zlata koliko je ukupno od početka pisane istorije iskopano iz zemlje.

Nije uvek tako bilo. Krajem devedesetih godina unca zlata koštala je samo 300 dolara što je jedva pokrivalo troškove proizvodnje.

Cena unce zlata bila je 2000. godine 272 dolara, dvadeset dolara manje od cene proizvodnje. Ali, posle napada 11. septembra 2001. godine sve se promenilo.

Kako bi sprečile recesiju centralne banke preplavile su tržišta novcem, kamate su se ubrzano kretale u pravcu nule i ponovo se pojavila opasnost inflacije. Rasle su cene sirovina i namirnica, u SAD je počeo da raste mehur na tržištu nekretnina.

Nakon toga usledila su tri talasa potražnje zlata koja su dovela do rasta cene: 2008. godine kada je bankrotirala velika američka banka Leman, 2010. kada je postalo jasno da je Grčka prezadužena i 2011. godine kada se videlo da Evropska monetarna unija ima silne muke da izađe na kraj sa dugovima perifernih zemalja - Irske, Portugalije i Španije.

Otada u trci za zlatom nema pauze.

Zlato je mnogo više od obične sirovine, ocenjuje se u analizama Komercbanke i konstatuje da trenutni razvoj „pokazuje da zlato nije samo zaštita od inflacije, pokazatelj nesigurnosti i zamena za dolar“, nego i moneta koja profitira od slabosti dve velike valute - evra i dolara.

Međutim, neki drugi analitičari pozivaju na oprez. Za Suzanu Štajnman iz banke Kvirin mnogo je razumnije„da se imovina uvek rasporedi na više strana. To je slučaj i sa zlatom. Privatni investitori trebalo bi deo novca da ulože i u zlato, ali odlučiti se samo za ulaganje u zlato predstavlja rizik koji, na žalost, danas mnogi potcenjuju“.

Prema procenama Banke Baden Virtemberga cena unce zlata porašće do 1.750 dolara, jer zlato ne kupuju samo privatni investitori, nego i hedž fondovi i drugi institucionalni investitori (banke, fondovi, osiguranja) kako bi se zaštitili od slabog dolara.

Tagovi: zlato, zlatna groznica, potražnja
PROČITAJ I OVO
Brnjac: Nema dokaza da su se strani maturanti zarazili na Pagu
REAKCIJE
Brnjac: Nema dokaza da su se strani maturanti zarazili na Pagu
ZAGREB - Ministrica turizma i sporta Nikolina Brnjac izjavila je kako nema dokaza da su se strani turisti zarazili na Pagu.
Beogradska berza: Stagnacija indeksa
CLOSING BELL BSE
Beogradska berza: Stagnacija indeksa
BEOGRAD - Uspavano trgovanje i stagniranje oba berzanska indeksa obeležili su kraj trgovačke nedelje na Beogradskoj berzi.
Zagrebačka burza: Katastrofa za Optima Telekom, indeksi pali
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Katastrofa za Optima Telekom, indeksi pali
ZAGREB - Kraj još jednog trgovinskog tjedna na Zagrebačkoj burzi donio je nešto življe trgovanje, dionička likvidnost je ojačala, iako se i dalje radi o skromnim razinama, dok su indeksi zaključili u negativnom teritoriju.
Erste Plavi i PBZ CO među ulagačima u Infobip
ULAGANJA
Erste Plavi i PBZ CO među ulagačima u Infobip
ZAGREB - Nastavno na objavljenu informaciju o investiciji private equity fonda One equity partnersa u Infobip – najveću hrvatsku informatičku tvrtku, važno je napomenuti da su u PE One Equity Partners uložili i hrvatski obvezni mirovinski fondovi Erste Plavi i PBZ CROATIA osiguranje.
Cijene nafte kliznule ispod 45 dolara zbog zabrinutosti za potražnju
NAFTNO TRŽIŠTE
Cijene nafte kliznule ispod 45 dolara zbog zabrinutosti za potražnju
LONDON - Cijene nafte pale su u petak na međunarodnim tržištima ispod 45 dolara zbog opetovanog skoka broja zaraženih koronavirusom koji je ponovo potaknuo zabrinutost za potražnju za energentima.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE