GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Prosečna bruto marža srpskih trgovaca skoro 15%

Prosečna bruto marža srpskih trgovaca skoro 15%
MARŽE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 21.03.2024 / 13:01
Autor: SEEbiz
BEOGRAD - Prosečna stopa bruto marže u subjektima u trgovini na malo prehrambenim proizvodima iznosila je 14,9 odsto, pokazalo je istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini.

Vodećih 20 učesnika u trgovini na malo imalo je prosečnu stopu bruto marže od 20,8 odsto za mlevenu kafu, 26,9 odsto za kiselo mleko, 12,9 odsto za sterilisano mleko, 34,8 odsto za maslac, dok je kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile) grupa „vodećih 20“ ostavrila marže od -5,1 odsto, odnosno -0,5 odsto.

Republički zavod za statistiku je za potrebe Vlade Srbije sproveo Istraživanje o prihodima od prodaje prehrambenih proizvoda u unutrašnjoj trgovini, kao i Istraživanje o strukturi prihoda od prodaje proizvoda prehrambene industrije od 1. juna do 1. novembra 2023. godine, piše Nova ekonomija.

Osim podatka o prosečnoj marži sa sve posmatrane subjekte koje je istraživanje obuhvatilo, oni su razvrstani i u dve grupe „Vodećih 20“ i „Ostali“.

Naime, kako se ukazuje, dvadeset vodećih subjekata u trgovini na malo („Vodeći 20“) imali su udeo u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda od oko 83 odsto, dok su samo prva tri subjekta imala udeo od 48,9 odsto.

Prosečna stopa bruto marže (za sve proizvode) kod grupe „Vodećih 20“ iznosila je 14,6 odsto, pri čemu je najviša prosečna marža u ovoj grupi iznosila 23,8 odsto, a najniža 5,1 odsto. Кod grupe „Ostali“ prosečna marža je nešto viša i iznosi 16,9 odsto.

„S obzirom da unutar grupe ‘Vodećih 20’ nisu zabeležena značajnija odstupanja u prosečnim maloprodajnim cenama posmatranih proizvoda, više marže kod pojedinih subjekata u trgovini na malo, pogotovu kod većih trgovinskih lanaca, mogu se objasniti povoljnijim uslovima pri nabavci robe od dobavljača, kako sa domaćeg tržišta, tako i iz uvoza, od konkurencije“, navodi se u analizi RZS-a.

Istovremeno, kako navodi RZS, ovakvi rezultati ukazuju na to da rast maloprodajnih cena u najvećoj meri potiče od visokih troškova proizvodnje ovih proizvoda (visoke cene inputa u proizvodnji i niska ekonomija obima).

Rezultati istraživanja su pokazali da ne postoje bitne razlike između grupe „Vodećih 20“ i grupe „Ostali“, u visini ostvarenih bruto marži po posmatranim grupama proizvoda.

Izuzetak su sveže meso i riba gde grupa „Ostali“ ima veću maržu, dok kod ulja i masti, kao i kafe, subjekti iz grupe „Vodećih 20“ beleže veće marže u odnosu na ostale subjekte izvan ove grupe.

Najveće razlike u visini bruto marži (između „vodećih“ i „ostalih“) uočene su u kategoriji svežeg mesa, na prvom mestu kod svežeg prasećeg i pilećeg mesa (celo pile).

Naime, grupa „Vodećih 20“ ostvarila je prosečnu stopu marže od -5,1 odsto za sveže praseće meso, odnosno -0,5 odsto za pileće meseo, dok su „Ostali“ ostvarili bruto maržu od 14,1 odsto, odnosno 15,6 odsto.

Isti je slučaj i sa ribom, u prometu šaranom, grupa „Vodećih 20“ beleži prosečnu stopu marže od 4,0 odsto, dok grupa „Ostali“ beleži 21,4 odsto. Кod pastrmke, prosečna stopa marže iznosi 15,8 odsto u grupi „Vodećih 20“, dok je kod grupe „Ostali“ ona oko 35 odsto.

„Ovakve razlike je moguće objasniti time da grupu ‘Vodećih 20’ čine zapravo veliki trgovinski lanci i s obzirom da je reč o vrlo osetljivoj robi kratkog roka trajanja, subjekti iz ove grupe zapravo prilagođavaju svoju prodajnu politiku tako što posluju sa nižim maržama kod ovih i sličnih proizvoda. Za razliku od grupe ‘Vodećih 20’, u ostalim subjektima izvan ove grupe zastupljene su i male specijalizovane trgovine (mesare, ribarnice i slično), koje u svom poslovanju ostvaruju više marže s obzirom da imaju raznovrsniju ponudu unutar iste grupe proizvoda (riba, meso). Istovremeno, ova grupa subjekata nema prostora da niske i negativne marže diversifikuje na druge grupe proizvoda, kao što je to slučaj kod velikih trgovinskih lanaca“, navodi se u analizi.

Posmatrano na nivou proizvoda, najveći raspon u kretanju visine bruto marže zabeležen je kod maslaca, sa maksimalnom vrednošću od 76,4 odsto, dok je minimalna visina bruto marže koja je zabeležena za maslac bila 9 odsto.
Najniži raspon u kretanju visine marže zabeležen je kod šećera, sa maksimalnom stopom bruto marže od 17,7 odsto, nasuprot minimalnoj od 1,9 odsto.

Proizvodi kod kojih grupa „Vodećih 20“ ostvaruje veće marže u odnosu na ostale subjekte koji ne pripadaju ovoj grupi jesu maslac i kafa. To se može objasniti raznovrsnijom ponudom ove kategorije proizvoda (širim asortimanom), postojanjem sopstvenih trgovinskih marki, povoljnijim uslovima nabavke od dobavljača (niži troškovi nabavke)..

Tagovi: marže, meso, mleko, hrana, piletina, svinjetina, maslac, srbija, maloprodaja
PROČITAJ I OVO
Bitcoin potonuo 2%, u prvom planu Mt. Gox
KRIPTOVALUTE
Bitcoin potonuo 2%, u prvom planu Mt. Gox
NEW YORK - Bitcoin je 28. svibnja pao za 2% nakon što su novčanici koji su označeni kao da pripadaju propaloj kripto mjenjačnici Mt. Gox premjestili 107 547 BTC-a u vrijednosti od gotovo 7,3 milijarde dolara u nepoznati novčanik, a dodatne transakcije tek se očekuju u idućim satima.
Analitičari: Zlato, srebro i bakar idu prema novom rekordu
PREDVIĐANJA
Analitičari: Zlato, srebro i bakar idu prema novom rekordu
NEW YORK - Cijene zlata porasle su do rekordno visokih cijena, pri čemu je promptno zlato u ponedjeljak dosegnulo novi vrh od 2449,89 dolara za uncu. Srebro je također doseglo višegodišnje najviše razine ranije prošlog tjedna, kao i industrijski metalni bakar.
Azijska tržišta: Mješovita izvedba indeksa
TRŽIŠTE KAPITALA
Azijska tržišta: Mješovita izvedba indeksa
ŠANGAJ - Azijsko-pacifička tržišta bila su mješovita u utorak dok su ulagači procjenjivali komentare dužnosnika Europske središnje banke koji su signalizirali da bi smanjenje stopa moglo biti na pomolu za najveći svjetski gospodarski blok.
Državni inspektorat: Opoziva se šunka sendvič Celjskih mesnina
SENDVIČ
Državni inspektorat: Opoziva se šunka sendvič Celjskih mesnina

ZAGREB - Opoziva se Z‘ dežele šunka sendvič od 500 grama s rokom upotrebe do 31. svibnja 2024., zbog utvrđene bakterije Listeria monocytogenes, izvijestili su u ponedjeljak iz Državnog inspektorata.

Primorac: Oko 4500 građana prvi dan obavilo upis za trezorske zapise
TREZORCI
Primorac: Oko 4500 građana prvi dan obavilo upis za trezorske zapise
ZAGREB - Ciljani iznos novog kruga upisa trezorskih zapisa za građane je 900 milijuna eura. Ministar financija Marko Primorac izjavio je u središnjem Dnevniku HTV-a da je prema posljednjim podacima oko 4.500 građana iskazalo interes za kupnju trezorskih zapisa.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE