NBS: Kupili smo oko trećine ponuđenih obveznica Telekoma Srbije

NBS u odgovorima na pitanja koja joj je prosledila Nova.rs delimično demantuje nezvaničnu informaciju “Danasa” da je, odmah pošto je Telekom izdao korporativne obveznice, od banaka koje su ih kupile otkupila polovinu emisije. “Danas” je naveo da je Narodna banka Srbije tako potrošila oko 100 miliona evra za hartije Telekoma.

Evo šta NBS kaže, a povodom “Danasovih” saznanja:

Narodna banka Srbije je u petak 25. septembra putem saopštenja na svojoj veb-stranici obavestila javnost da je kompanija Telekom Srbija, prvi put ikada emitovala korporativne obveznice i to u iznosu od 23,5 milijardi dinara, a u skladu sa prethodno donetom odlukom Skupštine akcionara ove kompanije.

Povod za objavu Narodne banke Srbije, što se može i zaključiti iz samog saopštenja, bio je u činjenici da je Narodna banka Srbije u prethodnom periodu, održanjem monetarne i finansijske stabilnosti, čak i tokom nezapamćene globalne ekonomske krize, doprinela povoljnim uslovima za emisiju korporativnih obaveza.

To je očigledno i veoma efikasno iskoristila najveća telekomunikaciona kompanija u Srbiji kako bi u skladu sa svim propisima realizovala svoju prvu ikada emisiju korporativnih obveznica. Ovo je ujedno i svetao primer uspešnog početka realizacije mere koju je Narodna banka Srbije donela sredinom maja ove godine, da uključi korporativne obveznice domaćih preduzeća u monetarne operacije, čime se postiže dvostruki cilj:

podrška bržem oporavku domaćeg korporativnog sektora od negativnih ekonomskih posledica korona-krize, odnosno bržem ekonomskom rastu i
inicijalni podsticaj razvoju ovog segmenta tržišta kapitala.

Kompanija Telekom Srbija među prvima je prepoznala značaj i prednosti finansiranja putem korporativnih obveznica, koje omogućava fleksibilnost periodičnih novčanih tokova tokom perioda do dospeća obveznice i iskoristila povoljan trenutak i stabilan ambijent za postizanje nekoliko dodatnih ciljeva – mogućnost upotrebe prikupljenih sredstava radi finansiranja poslovnih potreba kompanije, ali i radi refinansiranja dela postojećih kreditnih obaveza, čime se omogućava:

produženje ročnosti ukupnih finansijskih obaveza,
širi raspored njihovog roka dospeća,
diversifikacija načina finansiranja (kao alternativni izvor finansiranja, komplementaran bankarskim kreditima),
diversifikacija valutnog rizika finansijskih izvora, odnosno njegovo smanjenje s obzirom da su korporativne obveznice u dinarima.

Činjenica da su korporativne obveznice emitovane u dinarima ukazuje na netačnost navoda pojedinih medija da je reč o transakciji u deviznom znaku (evrima) i da se radi podrške ovom monetarnom instrumentu koriste devizne rezerve NBS.

Takve izjave može dati neko ko je ili nedovoljno stručan ili nedovoljno upoznat sa transakcijom, načinom funkcionisanja monetarnih instrumenata, odnosno u oba slučaja nedovoljno kompetentan “savetnik bez odgovornosti”.

Donošenju odluke o navedenoj meri Narodne banke Srbije je, kao i u svim ostalim slučajevima, prethodila detaljna, sveobuhvatna analiza svih prednosti, rizika, modaliteta i mogućnosti uključivanja korporativnih obveznica u okviru monetarnih operacija NBS.

Shodno tome, a kako pomenuti program ni na koji način ne bi predstavljao rizik po monetarnu ili finansijsku stabilnost, NBS je uvela niz kriterijuma kojima se ograničavaju – kako celokupan program, tako i pojedinačna izloženost NBS prema emitentima ovih hartija od vrednosti.

O navedenim kriterijumima javnost je takođe upoznata kroz prethodna saopštenja NBS.

Napominjemo još jednom da NBS ne inicira transakciju kupovine niti prodaje ovih HoV, već nakon emisije korporativnih obveznica, ukoliko banke, koje su investirale na primarnom tržištu u pomenute obveznice, žele da iskoriste jedan njihov deo za monetarne operacije sa NBS (kupoprodajne transakcije, upotreba kao sredstva finansijskog obezbeđenja u repo transakcijama i/ili za povlačenje kratkoročnog ili prekonoćnog kredita), NBS odlučuje o ponudi banaka.

U skladu sa navedenim, a uzimajući u obzir da korporativne obveznice koje je emitovala kompanija Telekom Srbija ispunjavaju sve kriterijume predviđene propisima NBS, kao i činjenicu da su u jednom, manjem delu, banke investitori ponudile prodaju dela ovih obveznica NBS, došlo je do uspešne realizacije ove monetarne mere.

Napisi i tvrdnje u pojedinim medijima u kojima se, na osnovu neproverenih i poluinformacija, spekulisalo iznosom otkupa ovih HoV od strane NBS – potpuno su netačni. To govori o kredibilitetu tih medija. Kada neko bez prethodne provere u naslov i tekst stavi netačnu cifru, izgubio je svaki vid kredibiliteta kod čitalaca.

NBS nije otkupila 100 miliona evra Telekomovih korporativnih obveznica, jer su ove obveznice dinarske – dakle, ne mogu se devize (evri) ni koristiti u ovim transakcijama.

To je važno jer se pogrešno može dovesti u vezu sa deviznim rezervama zemlje, kojima NBS upravlja odgovorno i prudentno, investirajući ih u održanje finansijske stabilnosti zemlje, a koje je u prethodnom periodu od dve i po godine povećala u izuzetno visokom iznosu od preko 5,3 milijarde evra. Dakle, nema deviznih transakcija, niti korišćenja deviznih rezervi u pomenute svrhe.

Koliko su informacije u medijima bile neproverene i netačne govori i podatak o broju investitora koji su na primarnoj aukciji kupili ove obveznice. Nije četiri, već pet banaka investiralo u obveznice Telekoma.

Dodatno, NBS nije ni približno otkupila maksimalan “dozvoljeni” iznos korporativnih obveznica Telekoma (koji je ograničen sa dva kriterijuma – 70 odsto ukupne emisije ili 11 milijardi dinara izloženosti prema jednom emitentu), što ukazuje da je postojala dovoljno velika tražnja banaka kao investitora za ovom obveznicom.

Ukupan iznos otkupljenih HoV bliži je trećini nego, kako je pogrešno navedeno, polovini emisije i one su otkupljene po potpuno tržišnim uslovima (odnosno po stopi koja je gotovo identična kuponskoj kamatnoj stopi, tj. stopi po kojoj su navedene HoV emitovane).

Međutim, važno je napomenuti da je NBS već informisana od strane pojedinih banaka koje, kako zbog svojih potreba, tako i zbog potreba i naloga svojih klijenata, imaju želju i nameru da od NBS otkupe deo HoV Telekoma koje su trenutno u portfelju NBS. To samo potvrđuje koliko je interesovanje za ovim obveznicama i poverenje u poslovanje kompanije.

U skladu sa svojim programom i regulativom, kada se banke budu zvanično obratile sa svojim zahtevima, NBS će ih razmotriti sa dužnom pažnjom i odgovoriti na njih.