GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Med iz Srbije sve traženiji u inostranstvu

Med iz Srbije sve traženiji u inostranstvu
PCELARSTVO
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 07.08.2016 / 09:11
Autor: SEEbiz / Tanjug
BEOGRAD - Pčelarstvo je grana poljoprivrede koja se u poslednjih 10 godina intenzivno razvija, a srpski med je sve traženiji u inostranstvu, ističu danas stručnjaci.
U 2015. godini izvezeno je 2.045 tona meda u vrednosti od 9.646.000 dolara, što je 11 odsto više nego godinu ranije.

Proizvodnja meda prošle godine dostigla je čak 12.263 tone, što je čak 179 odsto više nego 2014. godine.

Uprkos tome što se sve više građana Srbije opredeljuje da se bavi pčelarstvom, kao osnovnim zanimanjem, ili da im to bude dodatni posao, situacija na tržištu nije idealna.

Iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) nedavno su upozorili na slucajeve falsifikovanja i velikog procenta neispravnog meda na tržištu i zatražili od nadležnih da reaguju.

"Teško je dati pravu procenu, ali činjenica je da je veliki procenat meda na zvaničnom tržištu neadekvatnog kvaliteta, u trgovinama i na pijacama, te da tu treba baciti težište aktivnosti", kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ističući da je analiza jedini pravi način utvrđivanja ispravnosti meda.

Samo analiza može potvrditi da li je neki med ispravan, jer imali smo mnogo primera da i u prodavnicama zdrave hrane naiđemo na neispravan med, ukazuje sagovornik Tanjuga.

IZ SPOS-a naglašavaju da je došlo vreme da se inspekcije pozabave ozbiljnije ovim problemom.

Godinama unazad insistiramo kod nadležnih da reše ovaj problem, bilo je određenih kontrola tržišta od strane veterinarske inspekcije. Odlučni smo da se borimo protiv ove negativne pojave koja ugrožava pčelarstvo Srbije, ali i devizni priliv Srbije od izvoza meda, jer strani kupci kad dođu u Srbiju, kupe med u trgovinama i zaprepaste se, pa kažu kako da rade sa nama kad mi ni u našoj zemlji nismo rešili problem falsifikata", objašnjava Živadinović.

Kako ističe, glavni problem na tržištu trenutno nisu samo falsifikati, već i sumnjiv med označen imenom Pekarski med, shodno novom Pravilniku o kvalitetu meda koji je stupio na snagu 1. januara 2016. godine.

"To je entitet koji predstavlja med smanjenog kvaliteta, usled pregrevanja uglavnom, pa oni enzimi koje pčele ugrade u med, praktično nestanu ili se drastično smanje, i potpuno se praktično izgubi biološka vrednost meda za naše zdravlje", kazao je Živadinović.

Zbog toga su nedavno, kako kažu predstavnici te asocijacije, bili na sastanku kod premijera, ali i predstavnika Veterinarske inspekcije.

"Sada imamo nadu da će sve biti rešeno u dogledno vreme. Pratićemo situaciju i nadzirati rad nadležnih, jer je došlo veoma opasno vreme i za potrošače i za pčelare pa se sve konačno mora urediti", rekao je Živadinović.

Inače, SPOS ima 222 opštinske pčelarske organizacije, dve regionalne i jednu pokrajinsku.

U članstvu imaju više od 9.500 pčelara.

U resornom ministarstvu ukazuju da je u proteklom periodu po nalogu Uprave za veterinu, a u skladu sa Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda od pčela, kontrolisan med u prometu čiji je cilj provere bio kontrola bezbednosti i svih parametara kvaliteta, kao i prisustvo rezidua antibiotika i sulfonamida u medu. Kontrolom je obuhvaćen med svih registrovanih proizvođača koji se nalazi u prometu u zemlji.

Rezultati analiza redovnih inspekcijskih kontrola su ukazali "na određenu grupu proizvođača čiji proizvodi u najvećem broju uzoraka nisu odgovarali parametrima bezbednosti i kvaliteta".

Postupajući u skladu sa ovlašćenjima, veterinarska inspekcija je odmah preduzela sve mere koje su propisane Zakonom o bezbednosti hrane i Zakonom o veterinarstvu i naredila je povlačenje svih količina meda iz proizvodnih serija koje su uzorkovanjem obuhvaćene, kažu u ministarstvu.

U Srbiji je registrovano je 58 objekata za obradu i preradu meda.

Med iz ovih objekata plasira se na tržište Srbije, kao i na tržište zemalja EU i tržište CEFTA, ukazuju u resornom ministarstvu.

Najviše se u protekloj godini izvozilo na tržišta Italije, Nemačke, Norveške, Austrije, koja se ujednom smatraju i najzahtevnijim.

Pčelarstvo i proizvodnja meda u Srbiji imaju dugu tradiciju, broj i pčelara i pčelinjih zajednica kontinuirano raste, podsećaju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, danas u Srbiji ima oko 800.000 pčelinjih zajednica, koje su u vlasništvu oko 31.000 pčelara.

Tokom 2015. godine došlo je do porasta broja košnica za 17 odsto, u poređenju sa brojem košnica u prethodnoj godini, što ukazuje na sve veći pozitivni trend razvoja pčelarske proizvodnje.

Proizvodnja meda je tokom 2015. godine uvećana za 280 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali treba imati u vidu činjenicu da je 2014. godina bila izuzetno loša godina, koju su obeležile velike poplave, ukazuju u ministarstvu.

Poredeći sa prosekom perioda 2010-2014, tokom 2015. uočava se rast proizvodnje meda za 80 odsto.

Inače, izvoz meda u prvih šest meseci ove godine je 943 tone, a vrednost je 4.314.000 dolara.

Imajući u vidu da je prepoznat značaj razvoja pčelarstva u Srbiji, u ministarstvu kazu da su u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u 2016. godini povećali subvencije po košnici pčela, sa 500 na 600 dinara po košnici, uz napomenu da pčelari koji su u sistemu organske proizvodnje dobijaju i dodatni iznos podsticaja od 40 odsto.

Ministarstvo daje i kreditnu podršku kroz subvencionisanje kamatnih stopa i njihovo snižavanje na prihvatljiv iznos, kažu u ministarstvu.

Inače maloprodajna cena meda u Srbiji iznosi u proseku 800 dinara po kilogramu.

Pčelari upozoravaju da je ova godina jako loša po proizvodnju, ali da na sreću postoje zalihe od prošle godine.

"Jedino je suncokret dao neki prinos, ali je i to za trećinu manje nego prošle godine. Lipa je dala neke količine meda, dok je bagrem poptuno podbacio zbog loših vremenskih uslova", kaže Živadinović i SPOS-a.

Prema podacima PKS (Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda), otkupna cena meda u Srbiji u 2006. bila je oko 1,2 evra po kilogramu u zavisnosti od vrste i pakovanja dok se 2015. kretala između 4,2 do pet evra.

Medonosni potencijal omogućava znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka više od 1,2 miliona.

Tagovi: med iz Srbije, med, pčelarstvo, Savez pčelarskih organizacija Srbije
PROČITAJ I OVO
Zagrebačka burza: Indeksi porasli, u fokusu HPB i HT
CLOSING BELL ZSE
Zagrebačka burza: Indeksi porasli, u fokusu HPB i HT
ZAGREB - Na Zagrebačkoj burzi u utorak su Crobex indeksi porasli, prateći smjer europskih burzovnih indeksa koji se oporavljaju nakon jučerašnjeg pada, uz nešto veći promet, pri čemu su u fokusu bile dionice HPB-a i HT-a.
Najranjiviji na turističku aktivnost oko Zadra, Splita i Dubrovnika
ISTRAŽIVANJE
Najranjiviji na turističku aktivnost oko Zadra, Splita i Dubrovnika

ZAGREB - Zadarska, Splitsko-dalmatinska i Dubrovačko-neretvanska županija najranjivije su jedinice lokalne samouprave na turističku aktivnost, s obzirom na broj noćenja po glavi stanovnika, najizraženiju sezonalnost turizma i strukturu smještaja s najvećim udjelom privatnog, dok je najmanje ranjiva Istarska županija.

Njemački hotelijeri će ipak morati plaćati turističku pristojbu
IZGUBILI SPOR
Njemački hotelijeri će ipak morati plaćati turističku pristojbu
KARLSRUHE - Njemački hotelijeri su izgubili sudsku parnicu u kojoj su zahtijevali ukidanje turističke i prijavne pristojbe koju naplaćuje lokalna vlast.
Mfin izdao kunske trezorce uz nešto više kamatne stope, a eurske uz negativnu
TREZORCI
Mfin izdao kunske trezorce uz nešto više kamatne stope, a eurske uz negativnu
ZAGREB - Ministarstvo financija u utorak je na aukciji prodalo trezorske zapise u vrijednosti 845 milijuna kuna i 11 milijuna eura, pri čemu kunske uz nešto više kamatne stope nego dosad, a eurske uz negativnu kamatnu stopu.
Smarter: Hrvatska može povećati proizvodnju suncokretovog ulja
ANALITIČARI
Smarter: Hrvatska može povećati proizvodnju suncokretovog ulja
ZAGREB - Hrvatska može povećati proizvodnju suncokretovog ulja i postati njegov izvoznik, ocjenjuje se u analizi konzultantske tvrtke Smarter u kojoj se ističe da Hrvatska proizvodi više suncokreta nego što joj treba, ali i znatno manje ulja od vlastitih potreba.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE