U Srbiji se traže kuće van gradova, stambeni krediti povoljniji nego u Hrvatskoj

U Udruženju banaka Srbije rečeno je Tanjugu da nema pada aktivnosti kada je reč o stambenim kreditima, da je trenutno registrovano oko 120.000 stambenih kredita i da je njihova prosečna vrednost oko 30.000 evra.

Predsednik UO Klastera nekretnina Nenad Đorđević je rekao Tanjugu da se već u poslednjoj sedmici maja promet nekretnina vratio na nivo iz februara ili prve nedelje marta.

"Za razliku od zemalja gde su mere za suzbijanje korona virusa dovele do većeg pada prometa nekretnina i gde će trajno ostaviti posledice, to kod nas nije slučaj. Jer, naše tržište nije zavisno od kreditnih kupaca već je investiciono, pošto 70 odsto kupaca na našem tržištu kupuje gotovinom", navodi Đorđević, koji je i zamenik predsednika Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti u Privrednoj komori Srbije.

Objašnjava da cene nekretnina održavaju odnos ponude i potražnje i očekuje da će potražnja u Srbiji ostati velika i da se zato neće snižavati cena nekretnina.

"U toku ove krize došlo je do preraspodele cena na tržištu, pa su tako porasle cene kuća u prigradskim naseljima i obodnim opštinama Beograda, kao što su Grocka, Barajevo, Lazarevac, Sopot... Isto je i u okolini Novog Sada. Ljudi su videli da za cenu, na primer, dvosobnog stana u Mirijevu mogu da kupe kuću sa placem i okućnicom u pomenutim opštinama", naveo je Đorđević.

Kada je reč o stanovima, njihova cena stagnira i na istom je nivou kao i pre krize, kaže Đorđević i dodaje da se novi stanovi prodaju i da su "svi veliki projekti rasprodati".

I dalje se najviše traže stanovi na Novom Beogradu i Vračaru, u centru grada, ali i u obodnim naseljuma kao što su Mirijevo i Žarkovo gde je cena stanova jeftinija, u novogradnji izmađu 1.200 i 1.400 evra po kvadratu, dok je nešto niža cena starih stanova.

Dodaje da krizni periodi mogu čak i da pospeše kupovinu nekretnina, jer investitori tu žele da sklone svoj novac, kao i da je to bio slučaj kod nas tokom devedesetih godina prošlog veka.

Đorđević navodi da su kod nas bolji uslovi za stambene kredite nego u zemljama regiona, pošto su kamatne stope niže i iznose u Srbiji u proseku oko 2,7 odsto, dok su u Hrvatskoj oko 3,2 ili 3,3 odsto, a u BiH i Crnoj Gori znatno više.

"Ne verujem da će cene nekretnina da padnu kod nas, nisu pale ni u SAD, gde je tržište potpuno drugačije", kaže Đorđević.

Inače, tržište SAD je najveće na svetu i utiče na kretanja na svim ostalim tržištima.

Generalni sekretar Udruženja banka Srbije Vladimir Vasić je rekao Tanjugu da se oko 30 ili 35 odsto nekretnina kupuje putem stambenih kredita, a ostatak gotovinom, najčešće od prodaje starog stana.

Ističe da je trenutno registrovano oko 120.000 stambenih kredita, s obzirom da je pre šest ili sedam godina bilo svega 75.000 tih kredita.

"Sada je stabilna situacija i ne primećujemo neki pad. Takođe, nemamo rast NPL-ova (nenaplativih kredita) što se toga tiče. Videćemo kakav će biti treći i četvrti kvartal po pitanju stambenih kredita, za sada banke kreditiraju i po kreditnom birou ne primećujemo da ima nekih značajnihih oscilacija" naveo je Đorđević.

Dodaje da situacija sa korona virusom nije značajnije uticala na stambene kredite u našoj zemlji.

U Republičkom geodetskom zavodu je rečeno Tanjugu da će prosek cena nepokretnosti u prvoj polovini godine biti urađen tokom jula i avgusta i da će zvanični podaci biti objavljeni 1. septembra.

RGZ je ranije objavio da je se obim tržišta nepokretnosti smanjio za 70 odsto u odnosu na period pre vanrednog stanja, kao i da tokom vanrednog stanja nije došlo do smanjenja cena nepokretnosti.

Takođe, da su tokom sedam nedelja trajanja vanrednog stanja ostvarene 5.343 kupoprodaje nepokretnosti.

Katastru su te ugovore dostavili javni beležnici putem eŠaltera.