Srpsko građevinarstvo prošle godine u minusu

Posmatrano prema regionima, vrednost radova najviše je opala u Beogradu (30,9 odsto), potom u regionu Južne i istočne Srbije (19,8 odsto), u Vojvodini jedan odsto, a u regionu Šumadije i zapadne Srbije 0,3 odsto.

Podsetimo, građevinska aktivnost je u trećem kvartalu opala 13,5 odsto, s tim što je tada u Beogradu taj pad iznosio 25 odsto. U drugom kvartalu je pala za 8,8 odsto, a u prvom 5,9 odsto. Poređenja radi, u 2021. građevinska aktivnost je zabeležila rast od 17,6 odsto.

Bitan faktor koji je doprineo padu građevinske aktivnosti jeste izdavanje građevinskih dozvola na koje se čeka sve duže – umesto nekadašnjih devet dana, sada se na nju čeka oko 15 dana.

U Srbiji je prošle godine izdato 10.995 građevinskih dozvola, što je za oko dva odsto više nego 2021. Ali je Beograd u kome se inače najviše gradi imao pad i u njemu je izdato 10,36 procenata manje dozvola, uprkos većem broju podnetih zahteva u odnosu na prethodnu godinu.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, kaže da je problem nastao onog trenutka kada su banke poskupele kredite. Investitori teže dolaze do novca i teže se odlučuju da investiraju. Takođe, i građani su suzdržaniji kada je reč o zaduživanju za kupovinu stanova. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, devet odsto svih nekretnina plaćeno je iz kredita, što je za četiri odsto manje u odnosu na prethodni period.

Rajić kaže da je na pad građevinske aktivnosti takođe uticalo poskupljenje cena građevinskog materijala od 20 do 50 odsto.