Marković: Nikad neću dozvoliti da se snimi nastavak Nacionalne klase

"Ne, nikad neću dozvoliti da se nešto pod tim naslovom snimi, zaštitio sam taj naslov i neću dozvoliti nastavak, a mogu ljudi da snimaju šta god hoće", dodao je on.

Ne seća se, kaže, da je gledao neki dobar nastavak.

„Tu je u pitanju samo profit i ništa više. Možda serije, kada su dobre, i kada su planirane da se rade u nastavcima. To je druga priča, imate koncept koji omogućava da se razvijaju stvari“, smatra reditelj u izjavi za N1 televiziju.

On je rekao da jeste za nastavke, ali u serijalima i da jako voli i poštuje serije.

„Vidim da u svetu serije zapravo zauzimaju mesto u kinematografiji, to su ozbiljni projekti, to više nisu samo zabavne stvari u nastavcima, već ozbiljni zahvati. Gledao sam nekoliko serija sa ozbiljnim oduševljenjem i voleo bih i sam da radim neku seriju, možda pre nego film“, otkrio je on.

Marković je ispričao da je na nedavno završenom FEST-u gledao dva domaća filma, koji je ocenio vrlo dobrim.

„Vrlo su dobri i sumorni, kao što je i naša stvarnost, ali to je u redu. Bilo bi pogrešno ovo što se oko naš dešava interpretirati na neki tralala način, što bi bilo lažno“, kazao je.

Marković je rekao i da kada bi mu bilo ponuđeno da snimi neku reklamu sa razdraganom grupom ljudi koja uživa, on to ne bi umeo da uradi.

„Ne bih umeo to da radim, ne umem sebi da dočaram kako izgleda takvo društvo. Mi smo u nekom sumornom stanju, i ti filmovi dobro slikaju šta nam se dešava u dušama i ostaće kao beleg jednog vremena, što jeste i svrha filma“, zaključuje reditelj.

On je rekao da naslov filma dolazi na kraju.

„Ponosan sam što sam nekoliko filmova krstio, „Grlom u jagode“ i „Balkan expres“, ja sam kum tim filmovima iako s njima nemam ništa“, dodao je.

U bioskopima širom Srbije na repertoaru će od 20. do 22. maja biti ciklus filmova „Filmski klasici – 55 godina praške škole“. Tokom tri dana biće prikazane digitalno restaurisane verzije filmskih klasika „Varljivo leto ’68“ Gorana Paskaljevića, „Nešto između“ Srđana Karanovića i „Nacionalna klasa“ Gorana Markovića.

Organizator ovog ciklusa je Mreža kinoprikazivača Srbije, čiji je cilj da skrene pažnju na značajnu godišnjicu Praške škole i reditelje koji su sredinom sedamdesetih i kasnije, širom sveta, proslavili našu kinematografiju.

Goran Marković kaže da je mnogo značajnije od obeležavanja 55 godina praške škole povratak ljudi u bioskope.

„Jedno je gledati film na televiziji, a drugo u bioskopu, filmovi se prave za bioskope, i kad imate i restaurisanu verziju – to je zadovoljstvo gledati na velikom platnu, i u društvu. Suština filma je da imate iluziju da ste unutra, da ste učesnik, a to može samo u bioskopu“, smatra on.

To što se restauriraju stari filmovi, kako je ocenio, vrlo je pozitivno. „Jer filmovi nestaju, posle izvesnog vremena, oni koji su snimljeni na negativu oni nestanu, i ovo je spas za te filmove i mnogi koji bi nestali su tako spaseni“, dodao je.

Kada su filmovi u digitalnoj verziji, kako navodi, mogu se podjednako dobro gledati i stari filmovi, i birati kao knjige. „Kad su u digitalnoj tehologiji, možete praviti svoj izbor, to je jako dobra stvar. Izgleda da je to pravo rešenje“, kazao je.

Upućujući savet mladim kolegama, on je rekao da je za one koji prvi put izlaze sa filmom bitno da to bude istina o njima samima.

„Ako uspeju da predstave šta se dešava u njihovoj svesti, okolini, imaće uspeha, da ne zabrazde u nešto što je falsifikat… jedina stvar koja se ne može falsifikovati je poezija, ako je nešto stvarno poezija, to će delovati, drugog recepta nema“, zaključio je reditelj.