Strpite se do 2030.

Nakon više od dva meseca od kako je Beograd jedna od najzagađenijih prestonica u svetu, obratio nam se gradonačelnik sa ovom utešnom vešću. Već se lakse diše. Zvaničnici u Beogradu uglavnom negiraju zagađenje. Kažu, tako je svake godine. Građani preteruju i stvaraju paniku. Zdravlje ni najmanje nije ugroženo. Malo magle i PM 10 čestica nikome neće škoditi.

Dunuće jednom i ta čuvena košava, pašće sneg ili kiša. Poručuju da je ekološki neodgovorno što se vozimo automobilima i grejemo na čvrsta goriva. Drugim rečima, građani su generatori zagađenja. Najgori su ovi što se sami vozaju automobilima na posao. Kad bi se stepen odgovornosti podigao, ne bi ni bilo zagađenja.

Međutim, demantuje ih realnost.

Statistika kaže da preko 7000 građana godišnje izgubi život usled posledica zagađenja vazduha. Najugroženiji su stanovnici Bora, Valjeva, Kosjerića, Smedreva, Užica, Beograda. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, gotovo svakodnevno su prekoračene dnevne granične vrednosti štetne čestice PM10. Dozvoljena granica na dnevnom nivou ovih čestica od 50 mikrograma po metru kubnom, a gornja granica za jako zagađenje je 75.

Prekoračene dnevne granične vrednosti štetne čestice PM10 se kreću od 150 u Beogradu do 250 u Valjevu.U ovim gradovima je locirana najprljavija industrija. Od termoelektrana, preko železare do cementara, ni jedna od pomenutih ne zadovoljava standarde koje propisuje Evropska unija u pogledu zaštite životne sredine.

Godinama se ne ulaže u filtere koji će smanjiti emisiju zagađujućih čestica i gasova. Ministarstvo životne sredine prebacuje odgovornost na lokalne samouprave. Lokalne samouprave tvrde da imaju ograničen budžet. I tako u krug. A prema izveštaju o finansiranju životne sredine Fiskalnog saveta, saznajemo da već devet godina sve vlasti troše nenamenski novac od ekoloških taksi. Naime, preko pola milijarde dinara je utrošeno na nešto sasvim drugo.

Postavlja se pitanje da li je uopšte moguće da Srbija ispuni uslove iz, kako se često kaže, najskupljeg Poglavlja 27. U procesu usklađivanja sa evropskim standardima kada je reč o zaštiti životne sredine, potrebno je da se primeni oko 700 evropskih akata. Ekološka slika za sada je zastrašujuća a pomaci su mali. Stručnjaci kažu – nedostaje novac i politička voljaPre nekoliko dana stidljivo se pojavila informacija da veliki broj zvaničnih automatskih mernih stanica koje mere zagađenje vazduha u gradovima Srbije nisu u funkciji poslednjih nekoliko dana.

Ovo nije prvi put da automatske merne stanice budu van funkcije, posebno u danima kada je evidentno veliko zagađenje vazduha. Slučajnost ili najbezbolniji način da se građani drže u mraku u 21.veku? Postavlja se pitanje da li da verujemo svojim čulima ili zvaničnim saopštenjima? Zato, dragi građani, strpimo se do 2030.godine, biće nam bolje...