Pomenutim Zakonom obuhvaćeni su ključni pojmovi vezani za digitalnu imovinu:
1) izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji
2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;
3) založno pravo na digitalnoj imovini;
4) posebne akcije i mere za sprečavanje pranja novca
5) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i NBS
6) nadzor nad primenom ovog zakona.
Prema Zakonu „digitalna imovina’’ je digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima“.
Virtuelna valuta i digitalni tokeni ubrajaju se u definiciju digitalne imovine i one nemaju pravni status novca.
Zakon se bazira na principu tehnološke neutralnosti gde se navodi da se Zakon odnosi na bilo koju digitalnu imovinu bez obzira na kojoj se tehnologiji ona zasniva.
Takođe, detaljno se navode vrste usluga koje su u vezi sa digitalnom imovinom, a to su: kupovina, prodaja, zamena, čuvanje, administriranje, vođenje registra založnog prava, upravljanje portfoliom, savetovanje i slično.
Gore navedene usluge može pružati jedino lice ovlašćen da pruža te usluge nakon što dobije dozvolu nadležnog organa.
Zahtev za izdavanje dozvole se prema Zakonu podnosi Narodnoj banci Srbije, ako se radi o uslugama koje se odnose na virtuelnu valutu; ako se relevantne usluge odnose na digitalne tokene ili digitalnu imovinu koja ima odlike finansijskih instrumenata, nadležni organ je Komisija za hartije od vrednosti.
Minimalni kapital privrednog društva koje podnosi zahtev za davanje dozvole mora biti od 20.000 do 125.000 evra, u zavisnosti od vrste usluge koju će pružati.
Kako bi virtualne valute mogle da se unesu kao ulog u privredno društvo, neophodno ih je prethodno konvertovati i zameniti za novac.
Ukoliko se transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu Zakon se ne primenjuje (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog prenosa ili prodaje), niti se primenjuje na tzv. rudarenje digitalne imovine.
Na izdavanje digitalne imovine koja ima odlike finansijskog instrumenta, kao i na sekundarno trgovanje i na pružanje usluga povezanih s takvom digitalnom imovinom, primenjuje se Zakon o tržištu kapitala. Pomenuti zakon ne primenjuje se ukoliko imovina nema odlike akcija, nije zamenjiva za akcije i njena ukupna vrednost tokom godinu dana ne prelazi tri miliona evra.
Izdavanje digitalne imovine – “beli papir”
Izdavalac sačinjava „beli papir“ pre izdavanja digitalne imovine. On sadrži sve neophodne podatke koji, s obzirom na posebne karakteristike izdavaoca i digitalne imovine koja se nudi, omogućavaju investitorima da donesu odluku o investiranju i procene rizike vezane za ulaganje u digitalnu imovinu, i koji ispunjava sve druge uslove propisane za beli papir u skladu sa ovim zakonom.
Rešenje o odobrenju objavljivanja belog papira donosi se u roku od 30 dana od dana prijema urednog zahteva i dostavlja se podnosiocu zahteva.
Kako se dalje navodi u Zakonu sekundarno trgovanje digitalnom imovinom koja se izdaje u inostranstvu je dozvoljeno, bez obzira da li je tzv „beli papir“ za pomenutu digitalnu imovinu odobren ili ne.
Međutim, na osnovu Zakona, nije jasno da li „beli papir“ mora biti odobren za digitalnu imovinu izdatu u inostranstvu i koja je procedura.
Zakon izričito navodi da samo entitet koji ima dozvolu za pružanje usluga može trgovati digitalnom imovinom putem platforme za trgovanje digitalnom imovinom.
Zanimljivosti
Shodno novim izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu, digitalne imovine, osim ukoliko je obveznik, u okviru obavljanja delatnosti trgovanja, digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje.
Korišćenje pametnih ugovora u sekundarnom trgovanju digitalnom imovinom je dozvoljeno. Definisan je kao kompjuterski program, koji u celini automatski izvršava, kontroliše i dokumentuje pravno relevantne događaje u skladu sa ranije zaključenim ugovorom.
Pružalac usluga prema Zakonu može proveri identitet korisnika digitalne imovine putem jednostavnije video-identifikacije.
Bitno je napomenuti da se zamena prodate robe i pruženih usluga na malo za digitalnu imovinu mogu vršiti isključivo preko pružaoca usluga koji ima dozvolu za pružanje usluga prihvatanja/prenosa digitalne imovine.
Zakon je objavljen u Službenom glasniku RS (broj 153/20), stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
