Izazovi na poslu u doba korone

Mnogi ne nalaze adekvatne načine da se nose sa situacijom i sa svojim osećanjima. Potrebna nam je podrška jednih drugima kako bi lakše i bezbolnije prošli kroz ovu situaciju.

Naš tim stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja, spontano se okupio krajem marta, prepoznavši potrebe i oformio Facebook grupu TU SMO Balkan, koja već skoro šest meseci besplatno putem uključenja uživo u trajanju od sat vremena (“lajv” eng. live video) komunicira sa građanima iz celog regiona. Sastavljeni smo od tima psihologa koji čine Nermina Vehabović-Rudež, Goran Tomin, Ana Vlajković i mene, Mine Hagen, a veliku pomoć imamo od koleginice takođe psihologa Marte Cvetković koja nam pomaže oko vizuelnog identiteta i dizajna, kao i od novinarke Anne Marie Alves-Ćurčić, osnivačice grupe Za tebe #VAŽNOJE.

Naš rad sastoji se od lajvova koji su uglavnom tematski, a zatim odgovaramo na pitanja naših gledalaca koja dobijamo putem našeg maila tusmo.balkan@gmail.com, ali i putem komentara tokom samog uključenja. Novu opciju na FB grupi koju sada imamo jeste i anonimno ostavljanje poruka na samoj stranici grupe. Takođe, anonimnost je i prethodnih meseci bila sačuvana, dovoljno je u mailu napisati da želite da se vaše pitanje u lajvu pročita anonimno.

Ono što smo nakon šest meseci delovanja uočili jeste da građane regiona manje-više muče iste brige što proizilazi iz sličnih ekonomskih i političkih prilika, ali i porodičnih i kulturoloških karakteristika. Izuzetno nam je važno da delujemo regionalno i da podržavamo međusobnu solidarnost i saradnju.

Kako smo, o čemu razmišljamo, šta nas brine?

Mnogima je praćenje našeg sadržaja donelo neku vrstu olakšanja, videli smo da nismo usamljeni u svojim brigama, osećanjima koja su se možda po prvi put javila, ili su sada većeg intenziteta.

Poruka koju konstantno šaljemo jeste da građani nisu sami, mi smo tu, kao tim stručnjaka.

Takođe, kako je socijalna podrška zaista važan element mentalnog zdravlja, globalni savet jeste da probate da u svom okruženju nađete barem jednu osobu sa kojom možete da razgovarate. To ne mora da bude osoba iz vašeg najbližeg okruženja, a kako je jedan naš gledalac formulisao “našao sam osobu koja mi prija”.

TU SMO Balkan i SEEbiz – saradnja

Nakon prošlog lajva, kontaktirao nas je poštovani Siniša Malus, osnivač portala SEEbiz, sa idejom da sadržaje naših videa pretočimo u neku kraću kolumnu. Poziv nas je izuzetno obradovao – drago nam je da i na ovaj način možemo da komuniciramo naš sadržaj. Kako je tema prošlog lajva bila “Izazovi i očekivanja na poslu i kako se nositi sa njima”, nastavak ovog teksta posvetiću samoj temi. Ova oblast jeste kompleksna, i vaši izazovi ovih dana mogu zavisiti od velikog broja činilaca – tip posla, odakle ga obavljate, porodične okolnosti, fizičko zdravlje, mentalno zdravlje, a mi smo pokušale da vam damo neke opšte smernice koje vam mogu biti od koristi.

Ohrabrujemo vas, ukoliko imate dodatnih pitanja, obratite nam se za ličniji savet.

Izazovi i očekivanja na poslu i kako se nositi sa njima

Mnogima je rad od kuće bio poseban izazov, jer je sam odlazak na posao bio neki deo rutine, pripreme za posao. Također, mongi su koristili vreme u odlasku sa posla kući ili na druženje kao šansu da se “resetuju”. Sa druge strane postoje oni koje je obradovala mogućnost da “sa kauča, u pidžami” vredno rade i štede vreme koje bi trošili na put.

Svakome je bilo potrebno vreme da se privikne na nove radne okolnosti koje su nas sve zadesile. Sama pandemija i brojne brige nismo uspevali da isključimo dok radimo. Jedan od naših gledalaca je to sjajno formulisao. Parafraziraću: nismo roboti. Zanimljivo je pokretanje pitanja naših očekivanja, koliko možemo da budemo tolerantni prema sebi i drugima budući da ne možemo očekivati maksimum na ličnom, poslovnom i emotivnom planu”. Duboko verujem da su mnogi na početku pandemije imali uz strah i početni entuzijazam u “bitci sa koronom”, međutim ovo stanje produžene stresne situacije može dovesti do slabljenja kapaciteta i zamora.

Kako da izdržimo? U psihologiji možete sresti termin rezilijentnost. Najjednostavnije rečeno - rezilijentnost je neka vrsta sposobnosti da adekvatno odgovorimo na stres, da na funkcionalan način reagujemo na njega, da smo u nekoj meri otporni. Rezilijentnost nas može sačuvati od onoga što verovatno možete ovih dana naći u medijima a to je sindrom Burnouta, odnosno sagorevanja.

Ono što je važno znati jeste da se rezilijentnost uči! Kako možemo da razvijamo našu rezilijentnost? Očuvanju naše rezilijentnosti doprinose socijalne veze, dakle nalaženje osobe koja će nas saslušati i uvažiti naše emocionalno stanje. Osobe koja pokazuje razumevanje. Takođe pomažući drugima i mi se sami osnažujemo. Autentična razmena sa drugom osobom smanjiće vam i osećaj usamljenosti koji nije neobično da sada osećamo. Naši timovi su virtuelni, sami se obučavamo ili učimo.

Održavanje dnevne rutine, pravljenje pauze sa mislima, postavljanje manjih dnevnih ciljeva, prihvatanje promene, pozitivna perspektiva – sve ovo jača našu rezilijentnost. Pokušajte da se prisetite kada ste prevazišli tešku situaciju, neizvesnu, na šta sve u životu niste bili spremni a izašli ste na kraj sa događajem. Setite se od kakvog ste materijala napravljeni!

Nermina Vehabović-Rudež i ja smo popisale u vidu teza savete za rad tokom ovog perioda, kao i kako raditi u timu. U nastavku predstavljam sadržaj:

Crtice za zaposlene tokom pandemije Covida

Biti odgovoran prema sebi i prema drugima.

Truditi se raditi najbolje što znamo i umemo u datom trenutku.

Greške se dešavaju, to je ljudski, to je prilika za naučiti nešto i primeniti kako bi unapredili svoj rad.

Tražiti pomoć kolega ili nadređenih kada se oseti da ne znamo, nemamo snage ili je jednostavno "loš dan".

Prepoznati kada opadne koncentracija i napraviti kratku pauzu, popiti vode, napraviti kratku fizičku vežbu, duboko disati...

Smanjiti očekivanja od sebe i od drugih, visoka očekivanja troše našu snagu i vode nas do "pregorevanja".

Uspeh dolazi ne zbog visokih očekivanja već od posvećenosti, ustrajnosti i fokusa na zadani cilj.

Svaki cilj se ne može ostvariti u svakom trenutku, ponekad treba pričekati ili napraviti drugi plan koji vodi istom cilju.

Ne postoji samo jedno rešenje, namišljajte i pustite mašti na volju, to pomaže efikasnijem pronalaženju rešenja.

Koristite humor na radnom mjestu, niste neozbiljni ako se smejete i pravite šale.

Ako se desi konflikt sa kolegama trudite se rešiti ga, ali "progledajte kroz prste" i sebi i kolegama, možda se konflikt desio zbog okolnosti u kojim se nalazimo.

Tražite povratnu informaciju o svom radu od nadređenog to pomaže da "ne lutate", ako vam se ne dopadne to što čujete ne znači da ste loši, nego možda treba neko vreme da pretpostavljeni vidi vaše kvalitete ili trebate neke veštine unaprediti. Čovek uči dok je živ.

Kada ne radite pokušajte ne misliti na posao, opuštajte se, družite se sa ukućanima, igrajte se sa decom ili kućnim ljubimcima, fizički se aktivirajte...

Preporuke za timski rad

Budite podrška jedni drugima.

Negujte saradnju i lojalnost.

Podsetite se prethodnih timskih uspeha.

Gajite veru u kapacitete tima i sposobnost da se obavi zadatak.

Prisetite se zajedničkog cilja koji vas ujedinjuje.

Izrazite emocije.

Pokažite razumevanje za potrebe članova tima.

Ponudite pomoć, pomažući drugima vraćamo poverenje u svoju snagu.

Niste sami! TU SMO Balkan! Sa vama smo na portalu uskoro sa sadržajem sledećeg lajva koji će biti emitovan u četvrtak 24.09. u 20h na OVOM LINKU.

ma Mina Hagen, doktorand psihologije i bračno-porodična savetnica