Beograd ustuknuo pred terorističkim novokomponovanim urbanizmom

Ali počnimo od planskih dokumenata. U regionalnom razvojnom planu Beograda se definiše osnovna vizija razvoja glavnog grada. Predviđa se "pozicioniranje Grada na nivo metropolitenskih gradova i prestonica u regionu u skladu sa principima održivog razvoja, konkurentnosti, pristupačnosti i jačanja identiteta."

Da u stoletnom Beogradu nije ništa u skladu sa gore navedenim principima, jasno je i vrapcima na grani.Na delu je besomučna gradnja stambenih, poslovnih zgrada i nebodera a pod radnim naslovom: "Gde god zgodno mesto nađeš, ti zgradu posadi".

Grad se širi u svim pravcima, bez reda i smisla. Statistički podaci kažu da je u novembru 2019. godine izdata je 1.931 građevinska dozvola, što je za 15,5% više nego u novembru prethodne godine. Indeks predviđene vrednosti radova u novembru 2019. veći je za 40,8% u odnosu na novembar 2018. Stanogradnja je doživela oporavak počevši od 2017. godine, kada je izgrađeno 14.080 stanova, što je bilo gotovo 3.000 više nego godinu dana ranije. Prosečne cene stanova novogradnje kreću se 2900 eura/m2 u centru do 1000 eura/m2 u prigradskim naseljima. Statistika kaže da se krupnim koracima ide napred, ali realnost nas uverava da idemo unazad. Bar mi, građani Beograda, ne osećamo nikakav boljitak. Nama je svakim danom sve gore.

Prvi, ali ne i najmanji, problem je saobraćaj.

Beograd je na ivici kolapsa i, zasada, jedini grad u Evropi sa više od 700.000 stanovnika koji nema metro. Da bi život u gradu funkcionisao mora se rešiti saobraćaj, a, prema mišljenima stručnjaka to je bez prve linije metroa nemoguće.

Drugi problem je loša i neodržavana kanalizaciona infrastruktura koja je projektovana i izgrađena pre više decenija za daleko manji broj stanovnika.

Nakon poslednjih poplava koje su zadesile glavni grad prošle godine, jasno je da se Gradska vlast se bavi građenjem jer samo to donosi profit, ali ne i infrastrukturom koja je trošak i ne donosi političke poene.

Veliki problem je divlja i neplanska izgradnja u Beogradu, zbog čega više nema ni zemlje koja bi upila vodu, jer je sve asfaltirano i betonirano. Ubrzano se seče drveće i raščišćavaju parkovi i druge zelene površine zarad izgradnje novih stanova. Građani neuspešno brane svoje preostale oaze. Po pravilu gube bitku pred privatnim obezbeđenjem koje dovode kontraverzni investitori.

Nove zgrade u koje se grade u centru grada, pretvorile su uske ulice u tunele. Ovo je uslovilo otežan protok vazduha, a posledice su povećano zagađenje. Investitori ne vode računa o obezbeđivanju dovoljnog broja parking mesta te je veliki broj vozila parkirano na trotoarima. Pešaci doslovce ne mogu bezbedno da se kreću.Posebna priča je čuveni Beograd na vodi. Savski amfiteatar je prirodni pojas uz reku i ima vrednost koja pripada svim građanima.

Generalni urbanistički plan je takvu namenu i odredio, ali je sada ona promenjena. Taj prostor više ne služi građanima i javnim objektima nego privatnom investitoru da pravi šta želi a to su stanovi, kancelarije, hoteli i tržni centri što nije predviđeno u Generalnom planu. Akademija arhitekture Srbije iznela je ozbiljne dileme povodom projekta Beograd na vodi i zatražila, pre nekoliko godina, da se gradnja obustavi. Gradske vlasti su ignorisale struku.

Arhitekta Dragoljub Bakić, član akademije, izneo je mnogobrojne primedbe. Kako kaže, ideja je da se napravi megalopolis od dva miliona kvadrata. Luksuzni kvart na obali Save koji će ne samo privući nove stanovnike već doneti i hiljade novih radnih mesta. Problematično je što nije uzeto u obzir rešavanje infrastrukturnih problema. Grade se ogromne stambeno-poslovne kule a nije rešen saobraćaj, voda, kanalizacija i struja. Objekti ovog tipa zahtevaju 25 miliona kubika vode dnevno a mi imamo samo Makiš (fabrika vode). Treba oko 100 megavata instalisane snage struje, što su tri elektrane na gas. Za sada nisu u planu.

Potrebno je odneti tri miliona kubnih metara iskopa iz saobraćajnog grotla. Nema prostora za proširenje inače velikih ulica kao što su Karađorđeva, Nemanjina i Savska. Za ovih dva miliona kvadrata propisi kažu da treba obezbediti 40.000 parking ili garažnih mesta a za to nema prostora.

Vratimo se na početak, na regionalni plan razvoja koji jedino služi da krasi zvanični sajt Grada Beograda. Da li će se Beograd svrstati u red metropolitenskih gradova i prestonica u regionu? Da li se razvija u skladu sa principima održivog razvoja? Da je postao pristupačniji za građane? Da li je ojačao identitet?Ne, upravo gubi poslednja obeležja koja su ga krasila i davala mu šarm. Beograd je ustuknuo pred terorističkim novokomponovanim urbanizmom.