Svako dvanaesto domaćinstvo u Srbiji neće moći da plaća struju

Da li taj skok broja subvencionisanih potrošača sugeriše i visinu novih cena, teško je prognozirati, jer se spekulacije o tome koliko će biti uvećani računi kreću od 10 ili 15 do 30 odsto za stanovništvo i do čak 70 odsto za privredu. Uz to, jasno je da će poskupljenje energije izazvati lančanu reakciju i najviše pogoditi potrošačku korpu čija vrednost takođe ulazi u obzir kada se određuje minimum prihoda domaćinstva koje se prijavljuje za olakšice u plaćanju struje, piše Danas.

Novina kod najavljene uredbe, koja je u postupku usvajanja, jeste da će kad se utvrdi da neko ima status povlašćenog kupca za električnu energiju, to pravo moći automatski da ostvari i za toplotnu energiju.

„Navedena Uredba je zasnovana na vrednosti potrošačke korpe i njene strukture, koju obračunava Republički zavod za statistiku“, kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da su stručnjaci Svetske banke procenili kako će se broj korisnika pomoći – krajnjih kupaca, povećati na oko 191.000.

Da li će svi koji imaju pravo na povlašćenu cenu energije iskoristiti tu mogućnost neizvesno je jer i do sada mnogi ili nisu znali ili su se zaglavili u birokratskim preprekama.

Naime, samo po osnovu primanja socijalne pomoći, što je jedan od kriterijuma, pravo na povlastice trebalo bi da ima više od 250.000 ljudi, dok prema zvaničnim podacima, iz prihoda koje ostvaruju, svoje osnovne potrebe ne može da zadovolji pola miliona građana Srbije ili 7,2 odsto stanovništva. Dodatno, u riziku od siromaštva nalazi se 1,8 miliona, a čak dve trećine građana ima subjektivni osećaj siromaštva

. Uz sve to, broj korisnika pomoći kod plaćanja računa za energiju poslednjih godina opada, pa ih je, na primer, 2019. bilo oko 75.000, naredne se broj spustio na 72.694, u 2021. je dodatno pao do 68.129 da bi se do marta ove godine smanjio za još gotovo 7.000 a njihova prosečna mesečna potrošnja, prema podacima EPS-a, kreće se oko 469 kilovata. Povlastice za potrošnju gasa koristilo je oko 60-ak građana.

U Srbiji, inače, ima 2.487.886 domaćinstava po poslednjem popisu iz 2011. godine, ali je taj broj od tada izvesno smanjen.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković ukazuje da je već sada i kod nas i u Evropskoj uniji sve poskupelo, od hrane do troškova stanovanja, komunalija, ali da u EU postoji drugačiji pristup rešavanju socijalnih problema.

– Te cene nastavljaju da rastu, a najviše pogađaju ljude sa skromnijim primanjima jer dominiraju u njihovoj potrošnji. Ali, ugledni ekonomisti iz EU smatraju da je bolje tim ljudima davati neku novčanu pomoć, jer će se onda sami truditi kako da uštede i na čemu, a ukoliko im se, na primer, omogući jeftinija struja, oni će je više trošiti, što nije smisao pomoći jer će time dodatno da se „pogura“ tražnja, odnosno izazvaće novi ciklus poskupljenja. Zato se kao mera zaštite standarda, smatra da je bolje dati paušalne novčane naknade, koje nisu ciljane za nešto konkretno nego omogućavaju raspodelu troškova. Kod nas, međutim, država nema nikakve procene, ne zna se ni ko će dobiti pomoć ni kako će dokazivati svoje pravo na nju, a inače se mere daju neselektivno, čak se subvencionišu i skupi automobili pa se dešava da pomoć iz državne kase dobiju najbogatiji – navodi Žarkovićeva.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Aleksandra Anić kaže da je svaka pomoć siromašnima dobrodošla ali da subvencije za grejanje i električnu energiju prima relativno mali broj domaćinstava i da one ne mogu da smanje stepen siromaštva tim pre što se pomoć ne ostvaruje u novcu već u potrošnji određene količine kilovata ili kubika ako je gas u pitanju.

– Svakako je dobro da se poveća obuhvat, jer su generalno ti naši transferi niski i imaju jako veliku grešku isključenosti, odnosno ne obuhvataju značajan broj siromašnih lica. Naime, država je u poslednjih 20, 30 godina pokušavala samo da smanji broj korisnika novčane pomoći, a s druge je klasična priča „fali ti jedan papir“ jer ako samo po jednom kriterijumu ne ispunjavaju uslove, neće dobiti pomoć iako su siromašni – kaže Anićeva.

„Nova uredba predstavlja zbir podsticajnih mera koje su usmerene za postizanje cilja – smanjenja energetskog siromaštva kroz uvođenje kategorije energetski ugroženog kupca i utvrđivanja njegovih prava“, kažu za Danas u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da taj status pored korisnika novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka, mogu steći korisnici uvećanog dodatka za pomoć i negu drugog lica.

„Na osnovu rešenja nadležnog organa o korišćenju prava, povećan je prag ukupnog prihoda domaćinstva kao uslova za sticanje statusa energetski ugroženog kupca i razrađeni drugi uslovi, a sve u cilju povećanja broja lica koja mogu steći status energetski ugroženog kupca“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Socijalne karte nisu rešenje za sve teži položaj ugroženih građana, kaže Jelena Žarković i dodaje da šira javnost u Srbiji uglavnom ne zna šta to podrazumeva. Podseća da se socijalna karta ne radi za sve građane već samo za one koji se prijave za neku pomoć od države.

„Socijalna karta nastaje iz povezanih baza podataka centara za socijalni rad, MUP-a, katastra, poreske evidencije, zapravo svih sistema u kojima se vodi neka pokretna ili nepokretna imovina građana. To znači da će siromašni ljudi biti propušteni kroz rešeto institucija ne bi li im se nešto našlo, da ne promakne neko ko ima bilo kakvu imovinu. Podsećam da je Crna Gora, kad su uveli socijalne karte, sa spiska korisnika skinula gotovo trećinu ljudi, jer se ispostavilo da se na njihovo ime vodi neka krševita parcela koja se nikada nije, niti je mogla da se obrađuje. Mnogi su zbog toga tužili državu i većina je spor dobila“, kaže Žarković.

Ona ne sumnja da će socijalne karte u Srbiji biti uvedene, jer će država time da smanji svoje izdatke, a neko će dobiti pare da poveže sve te sisteme, što jeste veliki posao.