Radosavljević: Zabrana ruskog dizela neće značajno uticati na tržište Srbije

On je istakao da Srbija proizvodi oko 80 odsto svojih derivata te da je tokom dosadašnjih sankcija nešto smanjen nivo uvoza derivata, a istovremeno je i dalje na snazi zabrana izvoza dizela.

„U suštini ne bi trebalo ove sankcije značajano da utiču na nas. Deo dizela uvozimo iz regiona, Mađarske, Rumunije, Bugarske, ali postoji dovoljan kapacitet Rafinerije u Pančevu da se proizvede dovoljno dizela za tražnju u Sribji“, rekao je Radosavljević.

Sankcije koje sutra stupaju na snagu EU je donela u junu prošle godine i odnose se na zabranu uvoza naftnih derivata iz Rusije.

Radosavljević kaže da je ostavljen prelazni period i za naftu pa su te sankcije počele da važe 5. decembra, i za naftne derivate koje stupaju na snagu 5. februara.

„Ne očekuje se neki veliki nedostatak dizela na tržištu, neki veliki poremećaj, s obzirom da se kompanije već osam meseci pripremaju za ove sankcije“, rekao je on.

Objašnjava da se sankcije odnose na zabranu uvoza dizela, odnosno derivata iz Rusije, ili koji su poreklom iz Rusije, a pomorskim putem.

„To će usloviti jedan mali nedostatak dizela na evropskom tržištu, mada je Evropa pripremajući se za stupanje na snagu ove zabrane već značajno smanjila količinu dizela koji uvozi iz Rusije“, rekao je on.

Dodao je da je dizel iz Rusije pre sankcija bio polovina ukupnog uvoza EU dizela, dok je sada je ruski dizel smanjen na 25 do 27 posto.

„Verovatno će posle stupanja na snagu nove zabrane to biti još više smanjeno“, ocenio je on.

Radosavljević kaže da ograničenja koja EU uvodi Rusiji već utiču na nas jer je cena dizela na tržištu Mediterana, što je referentna cena za Srbiju, značajno viša nego što bi normalno bila pri ovoj ceni sirove nafte.

„Ona je viša za oko 40 dolara u proseku i EU pokušava to da sada spreči ograničavanjem cene dizela na negde oko 100 dolara po barelu, nego oko 800 dolara po toni“, kaže Radosavljević.

Dodaje da su očekivanja da će u narednim mesecima, padati cena, i navodi da je aprilska cena već za 100 dolara manja nego februarska.

Radosavljević ocenjuje da je tržište u ovom trenutnku prilično neizvesno, i da cene derivata idu gore dole, na šta utiču neki drugi faktori poput smanjenja proizvodnje dizela zbog veoma niskih temperatura u SAD, što je donelo rast cena dizela iako cene nafte stagniraju.

„Mislim da se NIS dobro pripremio. Uvozili su male količine nafte iz Rusije, uspeli su da posle sankcija 5. decembra nađu neke nove količine na tržištu“, rekao je on.

Radosavljević je objasnio da se naftom i derivatima lako može trgovati na tržištu.

„Tako su čak i ruski derivati našli put do evrpskog tržišta pod nekim drugim brendom. Pretpostavlja se da neke zemlje prerađuju rusku naftu pa derivate prodaju kao svoje“, rekao je on.

Naveo je i da je došlo do rasta investicija i novih kapaciteta na Bliskom Istoku i prepostavlja se da će od njih dizel ići prema Evropi.

„Možda će u nekom kratkom roku od mesec do dva biti nekih poremećaja, ako ih uopšte bude bilo, ali ne očekuje se duži poremećaj koji je prouzrokovan početkom sankcija“, rekao je on.

Govoreći o poziciji krajnjih potrošača, građana pre svega, Radosavljević ističe da će oni kao i uvek sve platiti, i dodaje da već plaćaju.

„Vidi se po tome da je pet najvećih naftnih kompanija na svetu prijavilo rast profita u 2022. godini koji je gotovo duplo veći nego drugi istorijski najveći profit. To su stotine milijardi evra profita i to se prelilo u džepove kompanija pa mnoge države razmišljaju kako da ih dodatno oporezuju i uzmu deo ekstraprofita“, navodi on.

Na pitanje o proceni cena derivata u Srbiji kaže da ne očekuje da nešto značajno cena ode gore od nivoa koji je trenutno, ali ni da ide ispod njega.

„Sada je ključno pitanje u kom trenutku će država Srbija pustiti da se cena derivata ponovo tržišno određuje“, zaključio je on.