GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Nikolić: Srbija će trošiti oko tri puta više na uvoz energenata

Nikolić: Srbija će trošiti oko tri puta više na uvoz energenata
CRNE PROGNOZE
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 19.04.2022 / 21:34
Autor: SEEbiz / FoNeT
BEOGRAD - Srbija je za nabavku energenata pre pandemije trošila 2,5 milijarde evra, a od sada će nam trebati najmanje šest, sedam milijardi samo za uvoz energenata, ocenio je ekonomista Ekonomskog instituta Ivan Nikolić i ukazao da je Elektroprivreda Srbije (EPS) žarište problema.

Nikolić je u panel diskusiji „Izazovi zelene tranzicije“ rekao da EPS nema kapacitete ni finansijski, ni kadrovski, niti razvojno da uđe u transformaciju.

Prema njegovim rečima, podinvestiranost u EPS je višegodišnja, njene performanse su takve da je nikakva šansa da EPS odgovori novim izazovima, a kako su rezerve ograničene nema dileme da se razlika može nabaviti samo zaduživanjem.

Po svim kriterijumima je EPS u podređenom položaju, rekao je Nikolić napomenuvši da smo pre dva meseca dogmatski slušali o neophodnosti energetske transformacije.

Kako se najavljuje da će kriza i rat u Ukrajini trajati godinama, izgledi su veoma tamni i sve polazne pretpostavke su vrlo mračne i maglovite, izjavio je Nikolić i dodao da je naša energetska pozicija i do rata bila vrlo teška, a sa ratom je dodatno produbljena.

Sanja Filipović sa Instituta drštvenih nauka je rekla da iako je jasno da sa Zelenim dogovorom i najavom strateškog pravca razvoja Evropske unije dolazi do naglog rasta zelenih dozvola, ali da kriza i rat u Ukrajini ne doprinose smanjenju cena energenata.

Prema njenim rečima, o strukturi srpske privrede govori to da je 10 najvećih izvoznika iz Srbije Ziđin, rudnik Sartid, rudnik bakra, Petrohemija, Tigar gume, NIS.

Ona je navela da se pri donošenju odluke o transformaciji mora uraditi analiza troškova.

Da se iskristiališe nacionalna privreda, da se sagledaju naše prednosti i kompetencije, a šta nam nedostaje, da vidimo mogućnosti od Zelenog dogovora potpisanog 2020. za zemlje Zapadnog Balakana gde je EU predvidela devet milijardi evra, koje su nam mogućnosti da privučemo eksterne izvore finansiranja za Zelenu agendu, rekla je Filipović.

Dodala je i da karbonske dozvole mogu biti od koristi ukoliko se primeni princip - "zagađivač plaća".

Nataša Gligorijević iz Centra za održivi razvoj Srbije rekla je da je otvaranje Klastera 4 pozitivan signal i alarm da Srbija mora više da radi na Zelenoj agendi.

Ona je ukazala da za Srbiju u tome tek predstoje izazovi, pošto je 2021. ušla u proces energetske tranzicije.

Kako je istakla, Srbija je promenila zakonodavstvo u energetici u cilju manjeg uticaja na životnu sredinu, ali jedan od problema je to što je nemoguće utvrditi jasno stanje.

Prema rečima Gligorijević, tek smo započeli zelenu tranziciju usvajanjem strategija.

Početni koraci su napravljeni, ali sledi teži deo, primena i iznad svega politička volja da se istinski pristupi zelenoj taranziciji i da ona u Srbiji bude održiva, rekla je ona i dodala da je pitanje koliko je lokal spreman.

Navela je pozitivan primer toplane na drvnu biomasu u Priboju koja trenutno greje više od 1.500 domaćinstava.

Ukazujući na princip Zelenog dogovora da niko ne sme ostati zapostavljen, istakla je da smo

svedoci netransparentnih procedura i neuključenosti građana.

Stručnjak sa Instituta tehničkih nauka SANU Ilija Bataš Bjelić izjavio je da u tranziciji energetike u Srbiji moramo da govorimo o defosilizaciji, a da to ne bude bolno za građane Srbije.

Svako odlaganje poskupljuje ulaganja, a kašnjenje i odlaganje obesmišljava energetsku tranziciju, lignit ostaje atraktivan, kopa se i dalje i ekonomski ne postoji ekonomsko održivo rešenje zasnovano na fosilnim gorivima, predočio je on.

Tržište električne energije je stabilizovano, ali treba biti spreman na višestruko više cene, napomenuo je.

Predstavnik Evropske konfederacije sindikata (ETUC) i regionalne mreže “Solidarnost" Miodrag Pantović naglasio je da pravedna tranzicija podrazumeva da niko u njenom sprovođenju ne bude zapostavljen.

On je ocenio da će u pravednoj tranziciji u procesima dekarbonizacije i energetskog prilagođavanja stanovništvo Srbije u socijalnom smislu biti najpogođenije u Evropi.

Navodeći primer da je zatvaranje ugljenokopova u Nemačkoj izazvalo velike socioekonomske posledice i da čak ni tamo nisu dati odgovori šta raditi sa tolikim brojem ljudi bez posla, on je ukazao da se u Srbiji za gašenje izvora zagađenja, usvaja pristup - imaćemo prirodni odliv, uz subvencije, dok svi ne odu u penziju.

Ali, predočio je, poslovi u Kolubari su dobro plaćeni i pitanje će kakve će socijalne nemire to izazvati.

Predstavnik Eliksir grupe Bajro Salkunić rekao je da se ta agrobiznis kompanija, čija je fabrika đubriva Eliksir Zorka, priprema za cirkularnu ekonomiju i prilagođavanje propisima Zelene agende i da ima plan tranzicije do 2030.

Salkunić je naveo da su u okviru Zelenog dogovora predložene mere, a najvažnija je smanjenje ugljeničnog otiska i uvođenje mehanizma prilagođavanja prekograničnog ugljenika, koji je usmeren na kompanije, a ne države.

Kako je ukazao, primena počinje već 2023. kad počinje i praćenje emisije ugljendioksida, a od 2026. uvoznici će biti obavezni da mere udeo ugljenika u proizvodnji.

Tagovi: Ivan Nikolić, uvoz energentata, Sanja Filipović, Institut drštvenih nauka, Elektroprivreda Srbije
PROČITAJ I OVO
HE Lešće radi po ljetnom režimu i obavještava građane o mogućem vodenom valu
UPOZORENJE
HE Lešće radi po ljetnom režimu i obavještava građane o mogućem vodenom valu
KARLOVAC - HE Lešće se posebnim režimom rada i drugim mjerama prilagodila kupališnoj sezoni na rijeci Dobri, o čemu su obaviještene općine Netretić, Generalski Stol i Bosiljevo, a o mogućem vodenom valu s akumulacije podaci se mogu dobiti na domeni hep.hr i u medijima, priopćio je u ponedjeljak Centar 112.
Zapad planira ograničiti cijenu ruske nafte, to bi smanjilo cijene goriva
NAFTA
Zapad planira ograničiti cijenu ruske nafte, to bi smanjilo cijene goriva
MOSKVA - Zapadni čelnici koji su se okupili na sastanku skupine G7 odlučili su pokušati ograničiti cijenu ruske nafte, kažu neimenovani dužnosnici za CNN.
Gradnja plinovoda u istočnom Mediteranu opet aktualna
PROJEKTI
Gradnja plinovoda u istočnom Mediteranu opet aktualna
PATRAS/RIGA - Europska unija nastoji smanjiti uvoz plina iz Rusije pa ponovo razmatra gradnju istočnomediteranskog plinovoda (EastMed) kojim bi plin iz podmorja Izraela i Cipra išao plinovodima preko Grčke i Italije do ostalih zemalja EU-a.
Energetske kompanije pozivaju Francusku na štednju energije
ŠTEDNJA
Energetske kompanije pozivaju Francusku na štednju energije
PARIZ - Čelnici velikih francuskih energetskih kompanija pozvali su u nedjelju građane i poduzeća da odmah ograniče potrošnju energije kako bi se pripremili za energetsku krizu.
Skladište plina popunjeno tek 27 posto
ALARMANTNO
Skladište plina popunjeno tek 27 posto
ZAGREB - Popunjenost podzemnog skladišta plina u Okoliju je 23. lipnja bila tek 27 posto, što u okolnostima mogućeg pada ili potpunog prekida isporuke plina iz Rusije otvara pitanje hoće li Hrvatska uspjeti napuniti skladište uoči zime i početka sezone grijanja.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE