I dalje preskupo gorivo u Srbiji

Sirovom naftom tada se trgovalo po ceni od 40,22 dolara za barel, što je za 1,7 odsto više u odnosu na prethodno zatvaranje na berzi, prenosi Sputnjik.

Ministri zemalja sporazuma OPEK plus su se pre par dana dogovorili da produže najveći nivo smanjenja proizvodnje nafte za još mesec dana, to jest do kraja jula. Uprkos neviđenim ograničenjima, Rusija i Saudijska Arabija su insistirale na tome da sve članice saveza u potpunosti poštuju sporazum.

Upitan da li se ovaj skok cena nafte već osetio kod nas, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, odgovara da su cene derivata na pumpama već dve nedelje nepromenjene.

– Cena sirove nafte tipa brent je nakratko pala ispod 20 dolara za barel 21. aprila i već mesec i po dana ima trend rasta. U istom tom periodu maloprodajne cene goriva u Srbiji su najpre imale suprotan smer, padale su, a sada su već dve nedelje gotovo na istom nivou. Tržište je najblaže rečeno neobično. Prodaja se relativno brzo oporavlja, ali ne i potrošnja, što znači da mnogi, pre svega veći potrošači goriva koriste ovaj period niskih cena da, koliko god su u mogućnosti, povećaju zalihe i danas kupe gorivo koje će trošiti narednih meseci – objašnjava Mićović.

Cena crnog zlata bitno utiče na promenu troškova prerađivača i distributera nafte, pa samim tim i cene goriva, ali to nije jedini faktor. Cela naftna industrija ove godine prolazi kroz težak i nepredvidiv period, kaže on i podseća da početkom godine Rusija nije htela da prihvati predlog Saudijske Arabije o smanjenju proizvodnje za 1,5 miliona barela nafte, a danas su sve zemlje OPEK plus sporazuma, uključujući i Rusiju, prihvatile smanjenje proizvodnje od 9,7 miliona barela na dan.

– Dakle, uticaj globalnog pada privrednih aktivnosti na potrošnju nafte niko nije dobro procenio, tako da će i procena oporavka potrošnje morati češće da se obnavlja. Ono što važi danas već za mesec dva može biti sasvim drugačije i u pozitivnom i u negativnom smislu – kaže on.

Potrošači u Srbiji, ističe, kao i u svim ostalim zemljama, navikli su na oscilacije cena goriva koje su prilično intenzivne već nekoliko godina. Na one stvari na koje ne možemo da utičemo ne bi trebalo ni toliko da se osvrćemo. Ali zato, dodaje, možemo u okviru svojih granica da izgradimo racionalno tržište, na kome proizvodnja i distribucija derivata nafte neće biti opterećeni mnoštvom nepotrebnih troškova. Na kome će biti uravnotežen nivo fiskalnih zahvatanja u ceni goriva, srazmeran snazi ekonomije i platežnoj moći građana. Tržište na kome će se podsticati tržišna konkurencija i jedini način da se potrošačima garantuje da gorivo propisanog kvaliteta kupuju po najnižoj mogućoj ceni.

– A kada cena sirove nafte poraste, kao i svi na svetu, potrošači u Srbiji će gorivo plaćati više, kao što će, kada je cena nafte niža, kupovati jeftinije gorivo – ističe naš sagovornik.

Vozači u Srbiji, hteli to nadležni da priznaju ili ne, nisu baš mnogo osetili pad cene nafte s 65 na ispod 20 dolara, jer je Srbija i tokom poslednjih nekoliko meseci bila u samom vrhu zemalja u regionu po cenama goriva.

Dok je u komšiluku cena benzina i dizela išla ispod evra, vozači u Srbiji nisu imali tu privilegiju. Naftne kompanije i država su i tih nekoliko meseci, kao i uvek do sada, prebacivali odgovornost s jednih na druge. Tako je razlog što nismo bili jeftiniji tokom pandemije bio ili visoka državna zahvatanja, ili troškovi transporta, velika zavisnost od uvoza… Šta god da je izgovor, gorivo je bilo i ostalo skupo, pogotovo kada je reč o dizelu, koji je i danas posle Albanije najskuplji u Srbiji i toči se 132,63 dinara.

Benzin je skuplji u Albaniji, Grčkoj i Hrvatskoj i kod nas košta 124 dinara. Ništa bolja situacija nije ni s ekološkim auto-gasom koji je u samom vrhu po ceni, odmah posle Grčke i Mađarske, i sipa se za 67,7 dinara. Vozače u Srbiji do 1. jula očekuje i nova korekcija akciza na sve derivate, koja će se najverovatnije preliti na maloprodajnu cenu goriva.