GDPR Cookie Consent by Free Privacy Policy

Savić: Vučićev plan za spas privrede sveobuhvatan

Savić: Vučićev plan za spas privrede sveobuhvatan
ANALITIČARI
SEEbiz.eu - regionalni poslovni portal
Objavljeno: 31.03.2020 / 09:48
Autor: SEEbiz / Sputnjik
BEOGRAD - Pet milijardi evra za spas privrede od virusa korona, paket mera koji je jednim delom javnosti predočio predsednik Aleksandar Vučić, prilično je sveobuhvatan, raznovrstan i prihvatljiv, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

On dodaje da to nije mali novac, te da ćemo posle završetrka krize ipak morati da budemo štedljivi.

On podseća da smo u poslednjoj deceniji dva puta bili u teškoj poziciji, 2009. i od 2014. do 2018. kada smo trpeli težak teret mera. Ovoga puta, međutim, država Srbija je, kako ističe, u relativno dobroj poziciji, ali i napominje da to ne znači da imamo najveći deo tog planiranog novca, niti da je on planiran samo za sledeća tri meseca, već u najvećoj meri za godinu-dve.

Savić je posebno ukazao na važnost mere koja znači sprečavanje otpuštanja zaposlenih radnika. To treba da omogući isplaćivanje minimalca svima, bez obzira na to da li su radili, ili ne u vreme vanrednog stanja, pod uslovom da firma nije otpustila više od 10 odsto zaposlenih.

Isplata minimalca svima, bez obzira na to da li su radili, ili ne u vreme vanrednog stanja, pod uslovom da firma nije otpustila više od 10 odsto zaposlenih, mera je koja treba da spreči otpuštanja s posla.

Ta mera, koja će državu koštati 700 miliona evra, usmerena na preživljavanje preduzetnika, malih i srednjih preduzeća koliko je ekonomska, toliko je i socijalna, kaže on. Tokom ova tri meseca ona treba da sačuva izvor prihoda za ljude koji rade u tim preduzećima, a po rečima predsednika Srbije takvih je 1.400.000.

Meru tešku 520 miliona evra, prema kojoj bi svi koji imaju više od 18 godina dobili po 100 evra, profesor Ekonomskog fakulteta smatra dobrom, ali da bi je trebalo modifikovati tako što bi pre trebalo da ima socijalni, a ne ekonomski karakter.

Predložena je, kako je objašnjeno, da podstakne potrošnju koja će onda pospešiti proizvodnju, napominje on. Smatra, međutim, da kod nas tražnje ne manjka.

Po oceni Savića, dobrostojećim ljudima sa imovinom koja vredi više stotina hiljada ili čak miliona evra ta mera neće značiti ništa, ali hoće onima koji su sada u najtežoj socijalnoj situaciji. Prema podacima, blizu osam odsto ljudi u Srbiji je siromašno, a četvrtina njenih građana je na ivici siromaštva i tim ljudima treba pomoći ne sa 100 evra nego sa 500-600 evra, pa možda i više, da u naredna tri meseca mogu da prežive, kaže sagovornik Sputnjika.

Ono što, svakako, jeste ekonomska mera je odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, kao i akontacije poreza na dobit za sledeću godinu, kako firme ne bi ušle u problem sa likvidnošću.

A mera koju je Vučić, takođe, najavio kao bitnu za likvidnost i deo solventnosti srednjih i naročito malih preduzeća je poseban garantni fond za pomoć kreditiranju.

Kako je predočio, sa bankama je pri kraju dogovor o tome da kreditiraju preduzeća za šta bi država bila garant.

„Tu je predviđen jedan veoma ambiciozan cilj da, kako je rekao predsednik, očekuje od banaka da ‘tresnu’ dve milijarde na sto, da se obezbedi likvidnost preduzećima kojima je to neophodno, da bi premostili ovu krizu“, ocena je Savića.

To bi, kako napominje, državu trebalo da košta po raznim osnovama između 500 i 600 miliona evra. On objašnjava da garancija služi bankama kao obezbeđenje da će kredit koji je uzelo neko preduzeće biti i vraćen. Ako to ne uradi ono, umesto njega će to uraditi onaj ko je garantovao za kredit. To je poprilično visoka cena koju država treba da plati u ime svih onih koji uzimaju kredite za likvidnost koju treba da platimo i kao i do sada u svim ekonomskim krizama se, napominje on, pomaže bankama. I dodaje:

„Kada je gotovo celokupan naš bankarski sistem u rukama stranaca onda nemate ozbiljniju polugu kako da ubedite te banke da vode računa o našim ciljevima, jer naravno vode računa o svom profitu. Zato je upitno koliko u ovom slučaju država može povoljno da ispregovara teret koji će snositi komercijalne banke“.

Sagovornik Sputnjika važnom merom smatra i kupovinu kompanijskih obveznica. Srbija će, kako je napomenuo Vučić, prvi put preduzeti tu meru koju je posle krize iz 2008. počela da primenjuje Evropska centralna banka, a to rade i Amerikanci.

Država će velikim i srednjim preduzećima da upumpa novac tako što će da kupuje njihove obveznice, čime će omogućiti podizanje tih kompanija. To će, po oceni predsednika Srbije, osnažiti i naša najvažnija sistemska preduzeća kakva su EPS, Telekom.

Savić kaže da je dobra vest u tome što je država pronašla način kako da upumpa svež novac u državna i javna preduzeća u kriznim vremenima, jer ona ne moraju loše da posluju, ali će sistemom spojenih sudova zapasti uz krizu. Dovoljno je sagledati kakav će trošak ona imati samo zbog toga što građani tri meseca neče plaćati njihove usluge, napominje profesor Ekonomskog fakulteta.

On podseća da su u EU centralne banke prvo upumpavale 60 milijardi evra mesečno da bi se privreda izvukla iz krize koja je počela 2008. godine, a potom i 100 milijardi upravo kupujući kontaminirane hartije od vrednosti posrnulih preduzeća da bi podigli njihovo poslovanje. Taj novac bi se vratio kada se preduzeća konsoliduju. Ne zna se tačno, ali se, kako kaže, računa da je tako upumpano između dve i tri hiljade milijardi evra.

Radi pomoći privredi usled posledica svetske ekonomske krize centralne banke država EU su kupovinom državnih, a potom i kompanijskih obveznica prvo upumpavale 60 milijardi evra mesečno, a potom i 100 milijardi.

„Prema tome, ovo je zgodan mehanizam da i država Srbija na legalan, zakonski način, prihvatljiv po pravilima EU, eventualno kupi neke obveznice državnih preduzeća. Problem je sa obveznicama kompanija koje se nalaze u privatnom vlasništvu. Tu bih bio maksimalno oprezan“, kaže Savić.

On objašnjava da postoje privatna preduzeća koja imaju vrlo raširen biznis na različite delatnosti, čime se smanjuje rizik poslovanja jer ako ne ide u jednom sektoru drugi može dobro da posluje. Tu je opravdana ideja da kupovanjem kompanijskih obveznica država ubacuje svež novac u neku novu investiciju koja će zaposliti nove ljude i koja će plaćati nove poreze i doprinose, plasirati nove proizvode. Od svega toga država može da ima koristi, pa na kraju i da zaradi od prinosa na te kupljene obveznice.

Ideja je dobra, ali država tu mora da otvori četvoro oči, upozorava Savić.

Ovo su tek neke od mera iz ekonomskog paketa čija će celina sutra biti predočena javnosti. Ono što je, međutim, izvesno je da se država Srbija neće zadužiti da bi privredu pomogla sa pet milijardi evra, odnosno da neće biti povećavanja javnog duga koji, prema pravilima EU, neće preći predviđenu gornju granicu od 60 odsto BDP-a.

Tagovi: Aleksandar Vučić, ljubodrag Savić, koronakriza, koronavirus u Srbiji
PROČITAJ I OVO
Kraj globalizacije, muke po logističarima
NOVA ERA
Kraj globalizacije, muke po logističarima
BERLIN - U mnogim lukama je zbog koronavirusa angažiran samo dio osoblja, a novi propisi otežavaju logistiku.
Potporom za ožujak obuhvaćeno 38 posto zaposlenih u gospodarstvu
ANALIZA
Potporom za ožujak obuhvaćeno 38 posto zaposlenih u gospodarstvu
ZAGREB - Potpora za očuvanje radnih mjesta za ožujak je zatražena za gotovo 485 tisuća radnika, što je 38 posto svih zaposlenih u gospodarstvu, a poslovni subjekti koji su primili potpore čine 38 posto poslovnih prihoda svih subjekata koji su predali godišnja financijska izvješća, podaci su iz Fininfo analize.
Sto evra od danas leže na račune
POMOĆ
Sto evra od danas leže na račune
BEOGRAD - Isplata novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti za sve građane koji su se prijavili telefonom ili preko sajta idp.trezor.gov.rs počinje danas.
Vlada će se zadužiti za više od 3,5 milijarde kuna, neće tražiti pomoć MMF-a
ZADUŽIVANJE
Vlada će se zadužiti za više od 3,5 milijarde kuna, neće tražiti pomoć MMF-a
ZAGREB - U održavanju likvidnosti državnom bi proračunu u srpnju i kolovozu, kad će i dalje, osim za financiranje javnih troškova, trebati novac i za pomoć privatnom sektoru, vlada računa i na oko dvije milijarde kuna zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD).
Xi Jinping: Kineska ekonomija je otporna
PERSPEKTIVE
Xi Jinping: Kineska ekonomija je otporna
PEKING – Na panel raspravi tijekom trajanja sjednice Nacionalnog kongresa, predsjednik Xi Jinping je naglasio dugoročnu perspektivu kineskog ekonomskog razvitka, te potrebu za ekonomskom stabilizacijom.
@ 2020 SEEbiz. All Rights Reserved.
CLOSE