NBS: Bez promene referentne kamate, stopa ostaje 1,0 posto

Kako je saopšteno iz NBS, Izvršni odbor je pri donošenju takve odluke pre svega imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, kao i da će rasti njihov raspoloživ dohodak.

Tome će doprineti i primena trećeg paketa mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 procenta bruto domaćeg proizvoda ove godine.

Na sednici je istaknut snažan BDP-a od početka godine i činjenica da je on iznad očekivanja, ali i preliminarnih procena.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u prvom tromesečju je rast BDP-a iznosio 1,7 posto međugodišnje, što je više u odnosu na preliminarnu procenu od 1,2 procenta. Tome su najviše doprineli građevinarstvo i industrija, posmatrano s proizvodne strane, odnosno fiksne investicije i neto izvoz, posmatrano s rashodne strane.

Izuzetno visoke međugodišnje stope rasta industrijske proizvodnje (33,9%), izvoza (73,2%) i uvoza (63,6%) robe i pokazatelja uslužnih sektora u aprilu, delom odražavaju nisku bazu iz aprila 2020, kada su ekonomski efekti pandemije u Srbiji i svetu bili najveći, ali su i rezultat nastavka pozitivnih tendencija od početka godine s obzirom na to da ovi indikatori rastu i u odnosu na prethodni mesec, napominje NBS.

Izvršni odbor očekuje da će se rast ekonomske aktivnosti nastaviti i u narednom periodu i da će u velikoj meri biti rezultat koordinisanih mera monetarne i fiskalne politike kojima je očuvano investiciono i potrošačko poverenje i obezbeđen rast investicija u fiksne fondove i potrošnje.

Ubrzanom oporavku doprinosi i napredak u procesu imunizacije stanovništva i njegov uticaj na ponovno aktiviranje mnogih delatnosti u okviru uslužnog sektora. Izvesno je da će doći do oporavka eksterne tražnje, uz dalji rast izvoza.

Sve to će, uz planirano povećanje kapitalnih izdataka države usmereno ka realizaciji infrastrukturnih projekata, obezbediti da rast BDP-a na nivou godine dostigne 6,0 posto, uz mogućnost da stopa rasta bude i veća, navodi centralna banka.

Izostanak sezonski uobičajenog rasta cena povrća početkom godine nadoknađen je u aprilu, što je uz efekat niske baze kod cena naftnih derivata uticalo da međugodišnja inflacija u aprilu iznosi 2,8 procenata.

Izvršni odbor očekuje nešto višu stopu inflacije i u maju, pri čemu će njen rast biti privremen i pre svega posledica niske baze iz prethodne godine, prvenstveno kod naftnih derivata, što je slučaj i u većini drugih zemalja zbog prošlogodišnjeg snažnog pada svetske cene nafte usled pandemije.

U isto vreme, niska bazna inflacija od 1,8 procenata ukazuje na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje, a njeno stabilno kretanje oko trenutnog nivoa očekuje se i u narednom periodu. Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostaće obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, što potvrđuje kredibilitet monetarne politike.

Iako su izgledi za rast svetske privrede bolji nego što se očekivalo, iz NBS primećuju da će oporavak i dalje biti neujednačen po zemljama i u velikoj meri zavisan od procesa vakcinacije i podrške ekonomskih politika. Dodaju da je neizvesnost i dalje prisutna na svetskom robnom tržištu, pre svega tržištu nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane, ali se ipak ne očekuje dalji znatniji rast cena ovih proizvoda.

Prioritet monetarne politike NBS će ostati obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoza, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručila je NBS, dodajući da će svoje mere prilagođavati u skladu sa kretanjima i uticajima ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka.

Naredna sednica Izvršnog odbora o referentnoj kamati biće održana 8. jula 2021.