Javni dug Srbije na kraju maja porastao na 59,9% BDP-a

Javni dug Srbije je na kraju 2017. godine bio 23,2 milijarde evra, što je iznosilo 61,5 odsto BDP-a.

U decembru 2016. godine javni dug bio je oko 24,8 milijardi evra, odnosno 71,9 odsto BDP-a. Na kraju 2015. godine javni dug je takođe iznosio oko 24,8 milijarde evra, odnosno 74,7 odsto BDP-a u toj godini.

Javni dug Srbije je na kraju 2014. godine iznosio 22,76 milijardi evra, odnosno 70,4 odsto BDP-a, dok je na kraju 2013. godine bio 20,14 milijardi evra, sa učešćem od 59,6 odsto u BDP-u.

Krajem 2000. godine javni dug Srbije je bio 14,17 milijardi evra ili 201,2 odsto BDP-a, a najniži iznos javnog duga bio je 2008. godine kada je iznosio 8,78 milijardi evra ili 28,3 odsto BDP-a.

Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto. 

Fiat i Železara i dalje najveći izvoznici

Vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika u Srbiji u prvoj polovini ove godne bila je 2,3 milijarde evra, a najveći izvoznici su kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, čiji je izvoz bio 471,4 miliona evra, i HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare, sa izvozom od 403,4 miliona evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Izvoz smederevske železare je bio veći 44 odsto, odnosno 123,3 miliona evra, nego u istom periodu prošle godine. Tigar tajers iz Pirota je na trećoj poziciji sa izvozom od 190,8 milion evra. Slede Naftna industrija Srbije sa 190,2 miliona evra izvoza, Robert Boš iz Beograda sa 127,2 miliona evra, Tetra pak iz Beograda sa 106,9 milion evra, Petrohemija iz Pančeva sa izvozom od 103,2 milion evra, Grundfos iz Indjije sa 100 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 90,5 miliona evra.

Na tom spisku su RTB Bor sa 88,4 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa 86,1 milion evra izvoza, Jura korporacija iz Rače sa 83,9 miliona evra, Henkel sa 80,2 miliona evra, Gorenje sa 73,3 miliona evra i Delfti pakard iz Novog Sada sa izvozom od 59,4 miliona evra.

Suficit budžeta Srbije na kraju maja 8,8 milijardi dinara

Suficit budžeta Srbije je od 1. janura ove godine do kraja maja iznosio je 8,8 milijardi dinara, jer su prihodi bili 445,7 milijardi, a rashodi 436,9 milijardi, objavilo je Ministarstvo finansija. 
U maju je suficit republičkog budžeta iznosio 2,2 milijarde dinara. Prihodi su naplaćeni u iznosu od 87,9 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 76,3 milijardi dinara. 

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 38,7 milijardi dinara i akciza u iznosu od 20,5 milijardi dinara. 
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 11,2 milijarde dinara, od čega se 1,8 milijardi dinara odnosi na prihod po osnovu premije za emitovanje hartija od vrednosti. Priliv donacija je iznosio 0,4 milijarde dinara. 

Rashodi su izvršeni u iznosu 85,6 milijardi dinara, a najveći su za plate zaposlenih 21,5 milijardi dinara. 
Transferi osnovnim organizacijama socijalnog osiguranja, PIO Fondu, RFZO, NSZ i Fondu za socijalno osiguranje vojnih osiguranika (SOVO) iznosili su 16,1 milijarda dinara. 

Veće poljoprivredne subvencije i isplata podsticajnih sredstava za reciklažnu industriju doprineli su visokom iznosu subvencija. 
Na nivou opšte države u prvih pet meseci zabeležen je fiskalni suficit u iznosu od 9,3 milijarde dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 66 milijardi dinara. 
Zbirni suficit lokalnih samouprava (opština i gradova) iznosi 8,1 milijardu dinara, a AP Vojvodina je ostvarila suficit od 2,7 milijardi dinara. 

Fondovi obaveznog socijalnog osiguranja su na kraju maja u deficitu od 9,2 milijarde dinara. PIO fond trenutno beleži deficit od 7,9 milijardi dinara, RFZO od 2,2 milijarde dinara, koji je finansiran prenetim sredstvima iz prethodne godine. 

Nacionalna služba za zapošljavanje je u suficitu od 0,9 milijardi dinara, dok je budžet Fonda SOVO u balansu. 
Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije su u deficitu od 1,1 milijardi dinara.