Građani Srbije najmanje brinu za ekonomske posledice korone

Suprotno tome, zabrinutost za ekonomske posledice, uprkos rastu, jedino u Srbiji je manja od polovine i iznosi 40%, dok ekonomske posledice epidemije brine 69% građana Slovenije, 61% građana BiH i 59% građana Hrvatske, kaže se u istraživanju agencije Valicon.

Struktura zabrinutosti građana Srbije, neznatno se razlikuje od regiona a najviše vrednosti prepoznaju se u aspektima koji se odnose na širi društveno-sociološki kontekst još uvek aktuelne epidemije. Tako 68% građana Srbije izražava visok stepen zabrinutosti za svoju porodicu, sledi briga za zdravlje, prisutna kod 41% ispitanika, a briga za ekonomske posledice je tek na trećem mestu i iznosi pomenutih 40%. Ako pratimo podatke iz regiona, možemo da prepoznamo uzlazan trend tog pokazatelja u periodu nakon stabilizacije, a prosečna vrednost za taj pokazatelj u Sloveniji koja je prva proglasila kraj epidemije iznosi skoro 60%.

Sada već preventivne mere za borbu protiv korona virusa, preblagim smatra 18% ispitanika. U prethodnom periodu, kad su te mere bile ograničavajuće, preblagim ih je krajem aprila smatralo 10% građana Srbije a krajem marta, u povoju epidemije 13%. S druge strane nakon značajne relaksacije mera i nakon neformalnog proglašenja kraja epidemije od strane pripadnika Kriznog štaba, previše strogim ove mere doživljava 20% građana, što je pad od 12 procentnih poena u odnosu na značajno restriktivan period. Značajno veliki broj je onih koji mere ocenjuju kao primerene situaciji, a prosečna vrednost tokom perioda merenja iznosi 63% ispitanika. Međutim građani Srbije nemaju povoljnu ocenu o održavanju izbora i nastavku izbornih aktivnosti, s obzirom da je na slazi još uvek odluka o epidemiji od posebnog značaja. U dva talasa merenja, najveći broj građana nije saglasan sa održavanjem izbora 21. juna. Sredinom maja svoje neslaganje sa održavanjem izbora izrazilo je 53% građana, dok se krajem maja taj broj smanjuje za 9 procentnih poena. Sa održavanjem izbora saglasno je 32% pa 39% građana. Bez odgovora je u oba talasa merenja bilo 15%, odnosno 17% građana.

Osvrtom na takozvanu novu normalnosti, a i kada govorimo o percepciji poboljšanja opšteg stanja u društvu neizostavan je deo koji se odnosi na lični doživljaj i percepcije trenutne situacije. Tako posebno kreirana skala koja opisuje život u novonastalim okolnostima daje uvid u to kako i na koji način građani lično doživljavaju period za nama. Skala takođe pomažu u predviđanju budućih aktivnosti, namera u kupovini i ponašanja potrošača. Dok u kombinaciji sa drugim indikatorima može pružiti uvid u promenu kupovnih navika.

Nešto više od polovine, odnosno 54% anketiranih ispitanika koji su u radnom odnosu, komentarišući svoju trenutnu situaciju na radnom mestu reklo je da je situacija manje-više ista kao i ranije. Interesantan podataka predstavlja to da drugu najveću grupu čini 20% onih ispitanika koji obim posla opisuju kao povećan u odnosu na period pre pojave korona virusa. Sve ostale grupe ispitanika, u koje spadaju oni koji su na prinudnom ili redovnom odmoru, bolovanju ili čekanju procentualno su ispod 10% pojedinačno.

Više od većine, 55% ispitanika, upitani da su pre proglašenja epidemije korona virusa imali nameru da realizuju neku od investicija, kupovina ili aktivnosti, odgovorilo je odrično. Nasuprot njima je 45% onih koji su planirali kupovinu ili renoviranje nekretnine, kupovinu kućnih aparata ili tehnika, opremanje dvorišta ili druga finansijska i poslovna ulaganja.

Kako je jedna od zemalja koju građani Srbije najčešće posećuju susedna Crna Gora, upitali smo ih kako ocenjuju odluku vlasti Republike Crne Gore da državljanima Srbije još uvek ne omoguće ulazak u tu zemlju, zbog, kako kažu neispunjavanja epidemioloških kriterijuma. Tako 79% građana takvu odluku ocenjuje kao neopravdanu, a svega 21% kao opravdanu. Svaki drugi ispitanik, odnosno 50% njih, kao razlog za neopravdanost takve odluke navodi nenaklonosti politike tamnošnjih vlasti ka Srbima, dok je 15% njih opravdavaju uz napomenu da je svaka država samostalna u donošenju odluka.

Iako je građanima Srbije zabrinutosti za ekonomske posledice epidemije tek na trećem mestu, sumarno najveći broj njih nije u potpunosti zadovoljan saniranjem nastalih problema u privrednom sektoru. Tako, ukupno 55% građanina mere Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba u vezi sprečavanja ekonomskih posledica epidemije na stanovništvo i privredu ocenjuje kao ili delimično odgovarajuće (47%) ili neprimerene (9%), dok s druge strane kao adekvatne ih opsuje 45% građana.