Zašto u Srbiji umire mnogo više lekara nego u Hrvatskoj?

 U prethodna dva dana, od iste bolesti preminule su još dve njene koleginice, dr Sonja Rakočević, pedijatar u KBC Priština i doktorka Zvezdana Starčević, pedijatar u Kliničkom centru u Novom Sadu. Njihovim tragičnim smrtima broj preminulih lekara u Srbiji se, prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, od početka pandemije popeo na 70. Istovremeno, za isti vremenski period i pod sličnim uslovima, u Hrvatskoj je umro jedan doktor, iako je broj zaraženih bio visok kao i u Srbiji.

“Zaista mi je teško da poverujem da je toliki broj kolega preminuo od kovida, a kamoli da pokušam da objasnim zašto se to dogodilo”, kaže za Nova.rs doktor Ivo Ivić, šef Klinike za infektologiju KBC u Splitu. Iako najveća regionalna bolnica sa 3.200 zaposlenih, koja “pokriva” skoro pola miliona građana te je ujedno i najveći kovid centar u Dalmaciji, KBC Split nije izgubio nijednog lekara tokom epidemije.

“Bilo nas je puno zaraženih i lekara i drugog osoblja, ali sa sigurnošću mogu reći da nijedan lekar u Splitu nije preminuo”, kaže dr Ivić, napominjući da je šokiran brojem preminulih kolega u Srbiji, posebno jer broj preminulih lekara u celoj Hrvatskoj ne prelazi jednocifren broj, od koji većina nije ni radila u kovid sistemu.

“Ono o čemu mi vodimo računa kako bi zaštitili kolege je da “prioritet” u borbi protiv kovida dajemo mlađim lekarima. Praktično, niko od kolega ko ima više od 50 godina nije u direknom kontaktu sa pacijentima, niti u kovid bolnicama”, navodi dr Ivić jedan od načina na koji susedna zemlja pokušavam da zaštiti svoje zdravstvene radnike.

On je takođe istakao da svi u kovid sistemu u Hrvatskoj vrlo striktno prate protokol, da su dovoljno opremljeni, ali i da se sami čuvaju. S obzirom da ni u Sloveniji nije zabeležen ni jedan smrtni slučaj lekara tokom epidemije, zaista je neobjašnjivo zašto u Srbiji lekari sada već svakodnevno gube živote zbog virusa. Sindikat lekara i farmaceuta i Ujedinjeni protiv kovida su najavili istragu kako bi utvrdili šta je izazvalo ovako visoku smrtnost među srpskim lekarima.

“Bitno je napomenuti da su tu navedeni svi lekari, ne samo oni koji su radili sa kovid pacijentima i u crvenoj zoni. Međutim, velika većina preminulih jeste zaražena na radnom mestu”, kaže epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović za Nova.rs, podsećajući da u Srbiji još uvek nije poznato kakvu opremu lekari koriste i koliko ih ona zapravo štiti.

On je istakao i da vlast ove smrti više ne može da “opravdava” kao letos “bezobraznim komentarima da su se lekari zarazili jer su bili na letovanju i ko zna gde” . Predsednik Sindikara lekara i farmaceuta doktor Rade Panić tvrdi da je, prema bazi podataka dostupnoj SLF od 70 preminulih lekara, pedesetoro zaraženo na radnom mestu.

“Najveći broj tih ljudi je od samog početka epidemije pa do oboljevanja bio konstantno u kovidu, odnosno u crvenoj zoni. Dakle, nema smene kadra, nema dobre organizacije, lekari su bili preopterećeni i isrcpljeni i uz to konstantno izloženi virusu”, kaže dr Panić, navodeći da je upravo ta dugotrajna ekspozicija virusu ugrozila veliki broj lekara iz kovid zona. Takođe, Panić smatra i da uzrok u smrtnost lekara treba tražiti u tome što je jedno vreme kao uslov za hospitalizaciju pacijenata bio serološki test.

“Serološki brzi test na antitela koji u prvih pet dana, kada je pacijent zapravo najinfektivniji, daje negativan rezultat. Mnogi pacijenti su tada ušli u bolnicu da su bili pozitivni, ali nisu tako prepoznati i tu se i zarazio veliki broj zdravstvenih radnika”, kaže Panić. Među zaraženima je i veliki broj medicinskih sestara, ali izuzev sporadičnih objava o smrti na društvenim mrežama, o broju preminulih sestara i tehničara u Srbiji se ništa ne zna.

“Sestrinski sindikat je tek pre petanestak dana počeo da prikupljaju neke podatke o smrtnosti, ali ne znam da li će moći retroaktivno da dođu do njih. Prema mojim saznanjima, u tom sindikatu ne postoji volja da se zamere vlasti i to je i razlog zašto ne znamo koliko je smrtnih slučajeva bilo među sestrama i tehničarima” kaže Panić.