Kineska vlada objavila rat privatnoj onlajn nastavi

Nove mere u Kini bi mogle najpre da utiču na nastavnike jezika iz Srbije koji čine najbrojniju grupu srpskih radnika na internetu i ima ih oko 10.000, a čak trećina njih predaje učenicima iz Kine, poručuju iz srpskog Udruženja radnika na internetu (URI) u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Jedan od njih je i U.K, koji drži nastavu engleskog jezika kineskim đacima duže od četiri godine, a sada je pod „ogromnim stresom“ zbog sve veće neizvesnosti koju su izazvala nova pravila.

„Trenutno ne radim, a od septembra ću smeti da radim samo tri i po sata dnevno – iz kompanije kažu da će moći nekako da opstanu do februara, ali mnogi misle da ni to nije moguće“, poručuje ovaj nastavnik engleskog jezika iz Srbije koji radi za kinesku kompaniju MagicEars.

Centralni komitet Komunističke partije Kine i Državni savet te zemlje objavili su krajem jula 2021. godine smernice iz oblasti obrazovanja.

Prema novim pravilima, kompanije u Kini će moći da nastave da obavljaju ovu delatnost samo ako se odreknu profita, a nastavnicima koji žive van ove zemlje neće biti dozvoljeno da podučavaju kineske učenike.

Šta kažu nastavnici iz Srbije
Ukoliko smernice koje je izdala kineska vlada počnu dosledno da se primenjuju u svim krajevima zemlje, privatni onlajn časovi iz nekolicine školskih predmeta koje predaju nastavnici van Kine neće više moći da se održavaju.

Neke od najvećih škola koje u Kini pružaju ove usluge poput MagicEears, Whales, VIP Kid i GoGo Kid „preko noći“ su prestale da rade ili su na ivici da se ugase, kažu iz URI.

Pitanje je vremena kada će se to dogoditi u manjim školama u kojima uglavnom rade naši predavači, pošto je rezervisanje novih kurseva obustavljeno 9. avgusta, dodaju.

Jedan od korisnika društvene mreže Redit iz Srbije podelio je obaveštenje koje je dobio od kompanije MagicEars gde se navodi da je ovo „verovatno poslednja godina“ u kojoj će kompanija raditi.

U ovoj kompaniji zaposlen je i U. K. koji napominje da je novim merama zabranjeno predavati školskoj deci tokom vikenda, školskog raspusta i nacionalnih praznika.

Iz tog razloga on neće biti u mogućnosti da radi i zarađuje do početka školske godine, a kada ona počne termini za nastavu tokom radnih dana biće ograničeni pošto posle 21 čas po lokalnom vremenu u Kini deca neće smeti da pohađaju privatne časove, dodaje on.

„Veoma me brine neizvesnost i konstantno razmišljam da li ću sutra da imam posao – vrlo je stresno i onemogućava me da funkcionišem normalno“, priznaje U. K.

Kako izgledaju pravila koja je uvela kineska vlada
Odabrano je devet gradova u kojima će ovaj plan prvo zaživeti kao pilot projekat – Peking, Šangaj, Šenjang, Gvangžu, Čengdu, Žengžu, Čangži, Vejhai i Nantong.

Časovi onlajn nastave biće ograničeni na 30 minuta i moraće da se završe pre 21 sata po lokalnom vremenu.

Oglašavanje institucija za onlajn edukaciju neće biti dozvoljeno u medijima, na internet platformama i bilbordima postavljenim na javnim mestima i u stambenim blokovima, piše u smernicama.

Međutim, ima i onih kojima nove smernice dosad nisu uticale na posao.

Među njima je i Stefan Nešović, koji više od četiri meseca predaje engleski jezik učenicima u Kini.

Kako kaže, iz kompanije za koju radi i koju nije želeo da imenuje uveravaju ga da će sve nastaviti da funkcioniše bez problema i ne bi trebalo da ih bude ni u bliskoj budućnosti.

„Čak sam pre nekoliko nedelja dobio i ugovor za stalno, a iz firme su nas pitali i da preporučimo kolege koje bi mogle da nam se priključe“, priča on u razgovoru za BBC na srpskom.

Ipak, Nešović je primetio je da su se roditelji njegovih đaka „uspaničili“ i raspituju se na koji način bi njihova deca mogla da nastave sa privatnim časovima kada nova pravila zažive.

Prema podacima kojima raspolažu u Udruženju radnika na internetu, više od 3.000 srpskih nastavnika bi moglo da ostane bez posla zbog uništavanja kineskog tržišta koje se smatra najvećim na svetu u ovoj sferi poslovanja.

Ništa slično se pre nije dogodilo i ovo je primer kako odluka jedne države može čitavu industriju dovesti na rub propasti globalno, tvrde iz URI u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

„Dojučerašnji nastavnici jezika moraće da potraže drugo zanimanje ili da pokušaju da ostvare direktan kontakt sa učenicima, što je strogo zabranjeno u svim školama“, napominju iz ove organizacije.

Strah roditelja od neizvesnosti u vezi sa daljom nastavom primetio je i Stefan Nešović koji predaje engleski jezik kineskoj deci nešto duže od četiri meseca.

„Već dva roditelja su mi tražila da im dam privatni mejl kako bismo organizovali časove ako ove mere zažive, ali mi nije dozvoljeno da to uradim po ugovoru“, kaže ovaj 29-godišnjak koji radi za jednu američku kompaniju.

Osim što firme sa kojima srpski nastavnici jezika imaju sklopljene ugovore zabranjuju direktak kontakt sa klijentima, i roditelji učenika bi mogli da imaju probleme ukoliko bi se odlučili da njihova deca na taj način nastave vanškolsku edukaciju.

U manjim sredinama čak i policija nadgleda situaciju i pokušava da razotkrije predavače koji ne rade po novim pravilima, kao i građane koji se ne ponašaju u skladu sa smernicama vlade, ističe Hauard Ženg, urednik BBC Njuz servisa u Kini.

Postoje i otvorene linije preko kojih građani mogu da prijave kršenje mera, dodaje U. K.

Zbog toga je teško očekivati da će predavači na ovaj način uspeti da zadrže đake i zaobiđu pravila, smatra on.

Kada je kinesko tržište u pitanju, predavači će imati opciju da se usredsrede na rad sa odraslima, jer se na starije od 18 godina ne primenjuju nova pravila.

„To jeste opcija, ali tržište bez dece će biti znatno manje“, objašnjava U. K.

Ovaj nastavnik engleskog smatra i da će dobar deo nastavnika morati da se takmiči na drugim tržištima sa predavačima koji dolaze iz zemalja sa engleskog govornog područja.

Za iskusnije nastavnike iz Srbije i regiona koji imaju dobar naglasak ima šanse da se izbore za mesto na drugim tržištima, ali će za isti posao biti manje plaćeni od kolega iz Amerike, Velike Britanije ili Australije, tvrdi on.

Donošenje odluke o uvođenju ograničenja za onlajn nastavu za školsku decu zvaničnici objašnjavaju potrebom da se „smanji teret na plećima mladih učenika“, navodi se u smernicama.

Ipak, neki smatraju da se iza odluke krije šira lepeza razloga koja nema mnogo veze sa opterećenjem učenika u Kini.

Neki analitičari tvrde da je po sredi želja vlasti da se smanji uticaj socijalnih razlika u obrazovanju, jer mali procenat roditelja može da priušti plaćanje onlajn privatnih časova za decu, dok većina ne može, kaže Hauard Ženg.

„Takođe, ima analitičara koji misle da državi ponestaje novca usled trgovinskog rata sa Sjedinjenim Američkim Državama“, dodaje urednik BBC Njuz servisa u Kini.

Privatni tehnološki giganti poput Alibabe ili Tencenta zarađuju veliki novac, a postoji oko 200 kineskih kompanija čijim se akcijama trguje na berzi u Americi i njihova ukupna vrednost je između dva i po i tri biliona dolara, dodaje.

Kompanija Tencent Holdings ima značajan udeo u vlasništvu firme Juanfudao, platforme za onlajn obrazovanje koja je popularna u Kini.

Alibaba je jedna od najvećih privatnih kineskih kompanija koja stoji iza firme za onlajn nastavu Zuojebang.

Ukupna vrednost kineskog tržišta za onlajn obrazovanje procenjuje se na oko 120 milijardi dolara, prema pisanju agencije Rojters.

Postoji i treća grupa analitičara koji u ovome vide korak ka većoj ekonomskoj kontoli države i odaljavanje od uklapanja u globalnu ekonomsku zajednicu, objašnjava Hauard Žang.

Ova grupa smatra da u kineskoj vladi planiraju da u budućnosti nastave da primenjuju ekonomski model koji se zasniva na čvrstoj kontroli države i zbog toga moraju da redukuju privatni sektor.

Privatni ekonomski sektor Kine čini skoro 60 odsto svih kompanija u toj zemlji, a ostatak su firme pod kontrolom države, napominje Žang.

Iz Udruženja radnika na internetu kažu da se „nešto slično“ najavljivalo i prethodnih godina, ali da je retko ko iz ove industrije i među klijentima očekivao da će nove mere biti „ovoliko pogubne za čitavu industriju“.