Imenovanje Šaulićevog sina za konzula – uništavanje srpske diplomatije

Drskost koju ova vlast pokazuje imenovanjem čoveka bez ikakvog diplomatskog iskustva, kamoli znanja neophodnih da bi obavljao konzularne poslove, podriva i potkopava ovo odgovorno zanimanje koje postoji unazad već dva veka, komentariše za Danas Srećko Đukić, diplomata i bivši ambasador, vest da je Mihajlo Šaulić, sin pokojnog pevača narodne muzike Šabana Šaulića, viđen da bude novi generalni konzul Srbije u Cirihu.

Sanda Rašković Ivić, potpredsednica Narodne stranke i, takođe, bivša ambasadorka, podseća, ipak, da tradicija urušavanja srpske diplomatije postavljanjem estradnih ličnosti, onih bez ikakvog iskustva, po švalersko-ljubavničkim, rođačkim, ortačkim osnovama, nije izum vlasti Srpske napredne stranke, već da su tome podlegale i sve prethodne vlade.

Vest da će Mihajlo Šaulić, sin pokojnog pevača narodne muzike Šabana Šaulića, biti novi generalni konzul Srbije u Cirihu objavila je Nova.rs, kao i da ovaj predlog trebalo da prođe na nekoj od narednih sednica Vlade, jer ambasadore i generalne konzule bira Vlada. Šaulić se do sada bavio menadžerskim poslovima, a na poslovima u javnim preduzećima i institucijama, tvrdi ovaj portal, uglavnom je dolazio na preporuku i preko funkcionera Socijalističke partije Srbije Milutina Mrkonjića.

Da aktuelna vlast nastavlja sa uništavanjem ostataka srpske diplomatije, smatra Srećko Đukić, uz isticanje još dubljeg uništavanja postavljenjem needukovanih ljudi na konzularna mesta u odnosu na ambasadorska.

Kako objašnjava, konzularni poslovi ističu se po svojoj specifičnosti jer zahtevaju posebna znanja iz oblasti, prava, ekonomije, sociologije…, više veština koje se, napominje Đukić, razvijaju tokom cele karijere, neretko duge tokom celog radnog veka.

– Konzularci uglavnom ostaju ostaju posvećeni tom pozivu ceo život. Retko koji konzularac je prešao u ambasadorske vode, ali je i obrnuto slučaj. Postoji jasna linija između ta dva posla. Pošteni diplomata će uvek priznati prednost konzularcu na konzularnom poslu, neće se mešati. Da se bude konzularac se uči godinama, između ostalog i tako što se to znanje prenosi sa onih sa većim iskustvom i znanjem i mlađe i neiskusnije – zaključuje Srećko Đukić, koji je obavljao funkciju ambasadora Srbije u Belorusiji od 2004. do 2011. godine.

Sanda Rašković Ivić ističe da je postavljanje neodgovarajućih kadrova na ambasadorska i konzularna mesta u poslednjih devet godina, koliko je SNS na vlasti, dosegla najdublju sramotnost. Kako dodaje, danas je po konzulatima i ambasadama više estradnih ličnosti i onih koji su tu dospeli preko bratsko-sestrinskih-ortačkih veza nego što je slučaj sa ljudima koji dolazi iz te profesije ili su se svojim javnim radom istakli u smislu dobre i pozitivne promocije Srbije u oblastima umetnosti, nauke i ostalih, od javnog značaja, disciplina.

– Diplomatska služba postala je jedno botovsko uhlebljenje, kao što je slučaj sa svim ostalim javnim oblastima u našoj zemlji jer je jasno da svime rukovodi jedan čovek a to je Aleksandar Vučić – zaključuje Sanda Rašković Ivić.